Kovach.rs

Nova ekonomska kriza mogla bi da na Zemlju stigne - sa Sunca, i to već kroz tri godine. Ugledni časopis „Nju sajentist” prognozira da bi sledeća razorna solarna superoluja mogla da dovede do masovnog nestanka struje na Zemlji i prekida telekomunikacija i interneta, što bi rezultiralo teškim društvenim i ekonomskim potresima. Ta oluja je moguća već u septembru 2012. jer se tada navršava ciklus od 11 godina, na čijem vrhuncu Sunce izbacuje koronalnu masu i ka Zemlji solarnim vetrom šalje geomagnetne oluje.

NASA je u izveštaju iz januara ove godine navela da bi šteta od solarne oluje u prvih godinu dana nakon udara mogla da iznosi 2.000 milijardi dolara, što je 20 puta više od posledica uragana „Katrina” iz 2005. godine. Američka svemirska agencija tvrdi da bi nova razorna solarna oluja poput one iz 1859. godine, poznate kao „Karingtonov događaj”, mogla da ima daleko gore efekte od onih zabeleženih u 19. veku, kada su geomagnetne sile uništile telegrafske veze u Evropi i Severnoj Americi.
„Ponavljanje ‘Karingtonovog događaja’ izazvalo bi dugoročne društvene i ekonomske poremećaje”, navodi se u izveštaju NASA i kaže da bi nestanak struje zbog uništenih transformatora pratili prekidi telekomunikacijskih veza, kvarovi GPS navigacionih sistema, a posledice bi se osetile i u bankarskom poslovanju i transportu.
List „Dejli mejl” piše da bi solarna superoluja mogla da izazove nestanak električne energije na celom području Velike Britanije u roku od jednog sata. Usledio bi pad mreža za mobilnu telefoniju, a isključio bi se i zemaljski i satelitski televizijski program. Radio veze bi se verovatno delimično oporavile. Do podneva sledećeg dana bilo bi jasno da civilizovani svet koji umnogome zavisi od modernih tehnologija, tone u haos, a u roku od godinu dana veći deo Evrope i Severna Amerika našle bi se pred najvećom ekonomskom katastrofom u istoriji. Apokaliptična verzija potencijalne solarne oluje predviđa da bi do kraja 2013. oko 100.000 Evropljana umrlo od gladi, da bolesne ne bi imao ko da leči. „Dejli mejl” tvrdi da bi za oporavak od prve solarne superoluje u modernoj istoriji trebalo barem dve decenije.

Solarne superoluje u prošlosti
Septembar 1859. - Britanski astronom Ričard Karington primetio je veliki broj Sunčevih pega i snažnu erupciju na površini zvezde. Solarna oluja koja je nastala izbacivanjem koronalne mase stigla je do Zemlje za samo 17 sati i spržila telegrafske žice u Evropi i Severnoj Americi, izazvavši potpuni prekid saobraćaja. Aurora borealis, fenomen odbijanja polarne svetlosti, zabeležen je čak i na Kubi i na Havajima. Solarna oluja smanjila je nivo ozona u stratosferi za pet odsto i ozonskom omotaču je trebalo četiri godine da se oporavi.
Maj 1921. – Geomagnetna oluja imala je manje od polovine snage „Karingtonovog događaja” iz 19. veka, ali je naučnik Džon Kapenman u svedočenju pred američkim Kongresom 2003. kazao da bi u sadašnjem vremenu njene posledice bile i dalje katastrofalne. Razorna snaga ove solarne oluje ostavila bi bez struje 130 miliona ljudi u Severnoj Americi, a zalihe vode trajale bi nekoliko sati.
Mart 1989. - Solarna oluja koja je bila prva u „svemirskom dobu” razvitka ljudske civilizacije bila je relativno slaba, ali je svojom snagom uspela da onesposobi transformatore u električnim centralama u Kanadi i šest miliona ljudi u regionu Kvibek ostavi devet časova bez električne energije. Polarna svetlost od nje zabeležena je čak u Teksasu.