Kovach.rs

 (http://www.fotorola.com/uploads/1f1e1270a7.jpg) (http://www.fotorola.com/)

DOGONI
Mali je pretežno pustinjska zapadnoafrička država. Reka Niger prolazi kroz južni deo, a nešto planina je na severu. Ali zađemo li malo dublje u planine Malija, i odšetamo li nekoliko hiljada godina unazad, naći ćemo se u čudu. Astronomija Zapadnog sveta se ne može meriti sa usmenim predanjima "domorodaca".

Prave tajne kriju se u krilu plemena Dogon, u planinama Homburi, u centralnom Maliju. Središnje mesto u "religijskim" tradicijama ovog plemena je učenje o zvezdi koja je nevidljiva golim okom. Sirijus B.

Robert Temple je posvetio osam godina rasvetljavanju bizarnih informacija plemena Dogon da bi napokon objavio knjigu: "The Sirius Mystery: New Scientific Evidence for Alien Contact 5.000 years ago".

Temple potvrđuje tezu da već pet hiljada godina (preciznije od 3.200 g.p.n.e.) Dogoni imaju dokaze o poseti civilizacije iz zvezdanog sistema Sirijus. Oni tvrde da svoje znanje duguju posetiocima sa Sirijusa.

Idemo redom

Tradicija Dogona govori o tri zvezde u ovom sistemu. Sirijus A je vidljiv golim okom na samo 2,5 svetlosne godine od nas. Za postojanje Sirijusa B se nagađalo zadnjih stotinjak godina. Prve fotografije su dokazale njegovo prisustvo tek od 1970. godine. Postojanje zvezde Sirijus C su "prvi" pretpostavili dvojica francuskih astronoma 1995. nakon niza godina istrazivanja.

Dogoni nazivaju zvezdu Sirijus B imenom "Po Tolo". U prevodu "po" znači najmanja semenka, a "tolo" je zvezda. Ovim su opisali veličinu zvezde. Takođe tvrde da je to "najteža zvezda" i da je "bela". Moderna astronomija poznaje klasu zvezda tzv. "belih patuljaka". Njihove osobine su: mali, masivni i beli.

Dogoni tvrde da je umesto "zemlje", Po Tolo sagrađen od "sagala" ("čvrste") materije. Reč je o izvanredno teškom metalu, toliko teškom da ga "sva zemaljska bića kombinovana ne mogu podići". Klasa "belih patuljaka" su izvanredno guste i masivne zvezde.

Dogoni tvrde da znaju da Po Tolo ima orbitu elipse (potvrđeno pre 30 godina). I da je njen orbitalni period dug 50 godina (procena današnjih astronoma je: 50.04 godine +/- 0.09 godina). I na kraju da rotira oko sopstvene ose (potvrđeno!).

Dogoni opisuju i treću zvezdu koju zovu "Emme Ya". U prevodu reč je o "sorghum"-u, odnosno vrsti tropske biljke, i "female" odnosno ženskom biću. Zasad nije odgonetnuto zašto su joj Dogoni dali takvo ime. Naime, postojanje zvezde Sirijus C još nije zvanično potvrđeno. Fotografija nema, ali pretpostavke pomenutih Francuza su da je reč o "crvenom zvezdanom patuljku". (U časopisu "Astronomy and Astrophysics" broj 299 iz 1995. Daniel i Duvent u članku pod naslovom "Da li je Sirijus trostruka zvezda?", tvrde da samo postojanje crvenog zvezdanog patuljka može objasniti promene u orbiti zvezda.)

Dogoni tvrde da se u orbiti oko Emme Ya nalazi samo jedan satelit. Naravno, naši aparati su i suviše slabi da registruju Sirijus C, a pogotovo njegov sićušni satelit.

Dogonska mitologija uključuje četiri kalendara – Sunčev, Mesečev, Sirijuski i Venerin. Prezicnost sva četiri kalendara su potvrđena.

Dogoni su davno u prošlosti bili svesni o postojanju četiri Jupiterova meseca... Ideja da se Zemlja okreće oko Sunca im je bila poznata 4.500 godina pre Galileja... Isto kao i Saturnovi prstenovi...

Dogoni kažu da im je astronomsko znanje dao NOMMOS. Reč je o amfibijskim bićima, poslatim na Zemlju sa Sirijusa da pomognu prosperitetu Zemljana. Došli su u zemlju Dogona sa severoistoka. Kada je njihovo "vozilo" sletelo, uz veliku buku... nova "zvezda" (možda matični veliki svemirski brod?) viđen je na nebu...

Ime Nommos kod Dogona znači "pripremiti piće". Nommos je takođe zvan i "Vladarem vode", "Monitorom" ili "Učiteljem".

Nommos je više ličio na ribolika nego na humanoidna bića. Morao je da živi u vodi. Ta bića su bila duhovni zaštitnici.

Legenda kaže da će Nommo u budućnosti opet posetiti Zemlju, ovaj put u humanom obliku. Tek kasnije će se vratiti svojoj amfibijskoj formi i "vladaće iz vode".

Priči ovde nije kraj. Zapravo, sada dolazimo do pravog zapleta.

Dogoni sugerišu da Nommosi imaju svoju bazu u našem solarnom sistemu... koja se kreće u orbiti kao "deseti mesec" na jednoj od spoljnih planeta!

Pođimo s kraja.

Pluton ima samo jedan mesec (Charon); Neptun ima osam poznatih; oko Urana se kreće pet pratilaca; Saturn ih ima 18 (zadnjeg je otkrio Voyager 1990.); Jupiter ih ima 16 (četiri veća se ističu).

Fokusirajmo se na Saturnove mesece. Svi osim jednog imaju površinu izbrazdanu meteorskim kraterima. Slike Voyager-a pokazuju da taj jedan mesec, poznat kao Enceladus, ima savršeno glatku površinu. Za razliku od ostalih Saturnovih satelita, Enceladus ima retrogradnu orbitu oko matične planete.

Anomalija u našem susedstvu!

Pomenuti mesec ima radijus od oko 160 km. Masa mu je nepoznata, jer se ne zna njegov sastav. Orbita oko Saturna traje 523 dana.

Brad Smith sa University of Arizona je, nakon analize Voyager-ovih rezultata, zaključio da je ovo nebesko telo "savršeno okruglo" i da ima samo 3% refleksije...

Značaj ove izjave je u tome da se "perfektne nebeske lopte" vrlo retko sreću. Zemlja nije okrugla. Kao ni naš Mesec. Kao ni ostale planete Solarnog sistema. A što se refleksije tiče, to samo budi daljnje sumnje da je reč o veštačkom objektu, možda uspavanom svemirskom brodu Nommosa.

Podsetimo da su Dogoni najavili ponovni dolazak Nommosa na "Dan Ribe". Prva indikacija njihovog dolaska biće nova zvezda na nebu - "zvezda desetog meseca"...

Ljudi vekovima gledaju kroz teleskop sa čežnjom nagađajući da li se život krije iza neke od posmatranih zvezda. A šta ako živa bića stoje iza pojedinih zvezda i ako je sa mnogih zvezda vidljiv njihov konkretan uticaj na našu Planetu..."

A dokazi postoje. Za Sirijus. Za Zetu Reticuli. Za Plejade...