Kovach.rs

Internet, kakav danas poznajemo, slavi u ovom mesecu svoj 20. rođendan. U martu 1989. godine počeo je, naime, tehnički razvoj Vorld vajd veba (WWW), a eksperti procenjuju da je taj razvoj do danas toliko poodmakao da je trenutno umreženo u ovaj svetski sistem oko 1,3 milijarde ljudi, ili oko 625 miliona računara.

Sam internet je, međutim, stariji jer su već sredinom 60-ih godina prošlog veka postavljene osnove za današnji internet. Vojska SAD želela je tada da ima umrežene kompjutere putem kojih bi se bezbedno transportovali podaci. Ideja je bila da se čak i u slučaju atomskog napada ne ometa protok informacija. Tako je nastao „Arpanet“ – mreža koja je povezivala tek nekolicinu kompjutera.
Tada je internet počeo da se razvija, mada još uvek u senci. Internet mrežu počeli su da koriste pre svega univerziteti i naučnici. Mnogi su u tome videli idealnu mogućnost komunikacije širom zemljine kugle. Mada je u to vreme bilo nužno znati na koji način sve funkcioniše: Samo uz pomoć određenih komandi bilo je moguće slati i dobijati podatke. Putovanje po svetu jednim klikom miša u to vreme nije se moglo ni zamisliti.
Naučni rad Tima Bernersa Lija je to promenio. On je 1980. godine radio u istraživačkom centru CERN u Švajcarskoj. Ono što mu je nedostajalo bila je mogućnost da svoje radove predstavi javnosti, i to bez komplikacija i relativno brzo. Dakle, upravo to što je danas moguće zahvaljujući svetskoj mreži.
Berners Li je, počev od 1989. godine, razvio sve ono što je neophodno za izradu i otvaranje internet stranica. Programirao je prvi veb-server na kome je bilo moguće snimiti dokumente, osmislio prvi pretraživač pomoću koga je bilo moguće pronaći i pozvati stranice na internetu. On je bio i taj koji je pronašao mogućnost povezivanja dokumenata, dakle pronađeni su linkovi.
A danas? U principu internet funkcioniše na isti način kao i pre 20 godina. Ogromna razlika je samo u tome što danas imamo multimedijalne elemente: muziku, slike, grafiku, filmove i igrice. To je pre dvadeset godina bilo nezamislivo.
Tima Bernersa Lija taj pronalazak nije obogatio. Naime, 1993. internet je pušten na besplatno korišćenje. To znači da je internet dat na poklon. Možda je to bio i ključ za uspeh. Da je zahtevao novac za korišćenje svog izuma, internet verovatno nikada ne bi postao toliko popularan.

Od prvog kompjutera do svetskog sistema
1969: Povezivanje nekoliko američkih naučnih instituta i jedinstvenu mrežu APRANET (preteča interneta, može da se uporedi sa intranetom neke velike kompanije).
1971: Američki informatičar Rej Tomlinson poslao prvi imejl posredstvom ARPANET-a, a godinu dana kasnije razvio prvi program za slanje i prijem elektronske pošte.
1981: IBM predstavio „Personal Computer 5150“, prvi personalni računar.
1981: Na ARPANET je priključeno 213 računara.
1983: Protokol TCP/IP, koji identifikuje računare na mreži, postaje standard. Amerikanac Fred Koen programirao prvi kompjuterski virus.
1985: Na mrežu priključeno 2.000 računara.
1989: Tim Berners Li razvio u CERN-u (centar za istraživanje elementarnih čestica) u Ženevi tehničke standarde globalne kompjuterske mreže (World Wide Web).
1990: Na mrežu priključeno 313.000 računara.
1993: Zahvaljujući prvom grafičkom brauzeru „Mosaic“, i laici mogu da koriste internet. Istraživački centar CERN omogućio javnosti da koristi globalnu kompjutersku mrežu.
1998: Lari Pejdž i Sergej Brin osnovali „Google“. Na internet priključeno 36,7 miliona računara.
1999: Na internet priključeno 43 miliona računara.
2001: Osnovana „slobodna enciklopedija“ Wikipedia. Na internet priključeno 110 miliona računara.
2003: Osnovan „Skype“, program za telefoniranje preko interneta. Na mrežu priključeno 171,6 miliona računara.
2004: Lansiran „Facebook“.
2005: Tim O’Rajli stvorio Web 2.0. Osnovan „Youtube“.
2006: Na internet priključeno 395 miliona računara.
2007: Kompanija „Apple“ izbacila na tržište prvi „iPhone“, zahvaljujući kome mobilni internet postaje sve popularniji.
2009: Na mrežu priključeno 625 miliona računara.