Kovach.rs

Kako razumeti i pravilno podesiti BIOS, a pri tom ostati živ i
prepričavati unucima
Kao što mu ime kaže, BIOS (Basic Input-Output System) je jedan od
najbitnijih elemenata svakog PC sistema i zadužen je za osnovne ulaznoizlazne
operacije na nivou hardvera. Narodski rečeno, on je taj koji se
trudi da sav hardver unutar kućišta računara složno koegzistira i normalno
funkcioniše – nešto kao najosnovniji vid operativnog sistema. Pravilno
podešavanje BIOS-a je važno za ispravno funkcionisanje računara i dok
većina BIOS-a ima opciju za automatsko podešavanje, moguće je i ručno
podešavanje svih dostupnih stavki. S obzirom na to da se BIOS razlikuje
od ploče do ploče i u zavisnosti od proizvođača (Phoenix, Award,
American Megatrends...), ovde ćemo prikazati samo stavke koje se
najčešće sreću, kao i one koje mogu da zbune manje iskusne korisnike.
Neke od stavki postoje i pod drugačijim (ali ipak sličnim) imenom od onog
koje ćemo ovde navesti i bilo bi nemoguće prikupiti i imenovati sve
postojeće varijante.

Standard CMOS Features (osnovni parametri sistema)

System Time/System Date – putem ovih stavki vrši se podešavanje
sistemskog sata i datuma.

Primary/Secondary IDE Master/Slave – nekada je bilo potrebno ručno
unositi podatke o instaliranom uređaju (broj cilindara, glava, sektora,
maksimalni kapacitet hard diska...). Sada je dovoljno prepustiti BIOS-u da
sam detektuje prisutne IDE/SATA uređaje. Ukoliko postoji dodatni IDE ili
SATA kontroler, opseg opcija se širi i na Third/Fourth Master/Slave.

Floppy Drive A:/B: – podešavanje tipa instaliranog flopi drajva; tip koji je
nadživeo sve prethodne je 3,5-inčni flopi drajv koji koristi diskete
kapaciteta 1,44 MB.

Advanced BIOS Features (napredni parametri sistema)

Quick Boot – brže podizanje sistema izostavljanjem pojedinih testova,
kao što je test instaliranih RAM modula.

Boot Device Select – odabir uređaja s kojeg treba pokrenuti operativni
sistem. Najčešće je to hard disk, a u zavisnosti od slučaja i potrebe
korisnika, može da bude i flopi drajv ili CD/DVD. Većina novijih matičnih
ploča pruža korisniku opciju da tokom POST-a (Power-On Self-Test,
proces nakon uključivanja računara tokom kojeg sistem vrši niz testova
ispravnosti hardvera) pritisne određeni taster (na primer ’F11’) i dobije
meni preko kojeg može direktno da izabere uređaj s kojeg će sistem biti
podignut, bez potrebe za ulaženjem u BIOS, ručnim podešavanjem i
restartovanjem

1st/2nd/3rd... Boot Device – podešavanje redosleda kojim će BIOS tražiti
operativni sistem na instaliranim IDE/SATA uređajima (npr. 1st Boot
Device – CD/DVD 1, 2nd Boot Device – Floppy, 3rd Boot Device – IDE 0).
Poslednja podopcija ovog menija je Try Other Boot Devices, a ukoliko je
uključena, računar će tražiti operativni sistem i na svim ostalim uređajima ukoliko ga prethodno ne nađe na nekom od tri uređaja predefinisana uglavnom delu opcije Boot Device.
Full Screen LOGO Show – ovu opciju poseduju modernije ploče, i to
uglavnom one namenjene običnim korisnicima. Kada je uključena, ova
opcija umesto POST podataka prikazuje logotip proizvođača ili neku
drugu sliku. Preporučujemo zanemarivanje estetske vrednosti ove opcije
tj. njeno isključivanje jer je bolje imati uvid u stanje računara i komponenti
tokom POST-a nego gledati u šarenu sličicu koja ionako vrlo brzo dosadi.

S.M.A.R.T. for Hard Disks – uključuje opciju S.M.A.R.T. (Self-Monitoring
Analysis & Reporting Tecnology) koja omogućava praćenje rada hard
diska kompatibilnog s ovom tehnologijom i blagovremeno obaveštavanje
o eventualnim anomalijama i kvarovima, bilo tokom POST-a ili preko
specijalizovanih programa. Ova opcija je korisna zato što je sposobna da
„predvidi” kada će disk da otkaže, ali kada je uključena, negativno utiče
na brzinu diska.

BootUp Num-Lock – stavka koja određuje da li će po startovanju
sistema Numeric Lock (taster na numeričkom delu tastature koji
prebacuje ovaj deo u jedan od dva moda: unos cifara ili kontrola kursora)
biti uključen ili ne.

Floppy Drive Seek – opcija koja naglašava BIOS-u da proveri prisutnost
flopi drajvova pri dizanju sistema, uz paljenje LED indikatora na flopi
drajvu i karakterističan zvuk „oranja” prilikom pomeranja glave.

Password Check – mogućnost zaštite BIOS-a šifrom ili traženja šifre od
korisnika pri svakom uključivanju računara. Korisno ukoliko imate dete
koje voli da čeprka po računaru ili želite da drugima potpuno
onemogućite pristup.

Boot to OS/2 – opcija koju 99,9% nas ne koristi, a omogućava
startovanje IBM-ovog operativnog sistema OS/2 kada konfiguracija ima
više od 64 MB RAM.

Hyper Threading Function – uključuje Hyper Threading funkciju kod
Intelovih Pentium 4 procesora ukoliko je u njih implementirana. Da bi ova
funkcija ispravno radila, potreban je i operativni sistem koji je podržava. O
ovoj tehnologiji smo pisali u više navrata, a, ukratko rečeno, ubrzava rad
sistema i treba uvek da bude uključena. Naravno, da još jednom
ponovimo, isključivo ako imate HT procesor!

APIC ACPI SCI IRQ – „I ja tebi”, rekli bi neki. Advanced Programmable
Interrupt Controller proširuje IRQ resurse dostupne operativnom sistemu.
Ostaviti uključeno.

CPU L1 & L2 Cache – uključivanje/isključivanje interne (Level 1) i
eksterne (Level 2) keš memorije koju koristi centralni procesor. U nju se
podaci premeštaju iz sistemske memorije od koje je keš znatno brži, što
omogućava procesoru da ih brže obradi. Uvek ostaviti uključeno – u
suprotnom se spremite za ogroman pad performansi.

System BIOS Cacheable – kod starijih matičnih ploča ova opcija je
omogućavala keširanje BIOS-a u visokom adresnom prostoru memorije
što je za sobom povlačilo bolje performanse. U današnjim uslovima ova
opcija je manje–više nebitna.

Advanced Chipset Features (napredni parametri čip-seta)
Configure DRAM Timing by SPD – jedna od bitnijih stvari ukoliko želite da
se bavite overklokovanjem. Ukoliko je uključena, ova opcija automatski
čita fabrički upisane podatke iz SPD (Serial Presence Detect) EEPROM
čipa koji je smešten na memorijskom modulu i konfiguriše memoriju u
skladu s njima. Zvuči dobro, ali u praksi nije baš tako jer najveći broj
modula u ovom EEPROM-u ima zapisana najkonzervativnija mogućapodešavanja, jednaka i za bolje i za lošije serije memorija. Ako isključite ovu opciju, što zdušno odobravamo, sledeća stvar koju ćete ugledati jeste...

CAS# Latency – razmak između trenutka kada centralni procesor zatraži
podatak iz memorije i trenutka kada podatak iz memorije biva poslat ka
procesoru, mereno u ciklusima. Uobičajene vrednosti su 2, 2,5 i 3.
Najveća vrednost omogućava najstabilniji rad, dok najmanja žrtvuje
stabilnost zarad veće brzine. Postoji još nekoliko opcija tj. mogućnosti
memorijskih modula koje funkcionišu u sprezi s ovom stavkom (RAS#
Precharge, RAS# to CAS# Delay, Precharge Delay), a za sve važi pravilo
manja vrednost – veća brzina. Pojedini memorijski moduli brži su od
drugih, neki su stabilniji, a neki uopšte ne podržavaju određene vrednosti,
te je potrebno obratiti pažnju pri kupovini memorije. Postavljanjem ovih
stavki na niže vrednosti nije moguće oštetiti hardver (tj. memorijske
module), ali, ukoliko se upotrebljavaju loši (čitaj: jeftini) memorijski moduli,
i te kako može doći do nepravilnog funkcionisanja softvera (u većini
slučajeva ovo se manifestuje „pucanjem” Windowsa). Proizvođači
memorijskih modula uglavnom navode vrednosti za koje su njihovi moduli
predviđeni, a stvarno posebni primerci mogu da izdrže i niže vrednosti od
navedenih.
Burst Length – bursting je osobina svakog DDR modula da nakon
obrade prve memorijske adrese „predvidi” adresu sledeće memorijske
lokacije kojoj će se pristupati. Postoje samo dve vrednosti – 4 i 8 (4 ili 8
čitanja i upisa). Oba slučaja imaju isto vremensko trajanje, s tim što
vrednost 4 označava četiri upisa/čitanja smeštenih u dva ciklusa, a
vrednost 8 predstavlja osam upisa/čitanja u četiri ciklusa. Kada ponovimo
podatak da je trajanje obrade podataka u oba slučaja identično, jasno je
da je burst length vrednosti 8 neuporedivo bolje rešenje jer omogućava
znatno veći protok u istom vremenskom intervalu, što predstavlja
značajan skok u performansama.
AGP Aperture Size – količina sistemske memorije, izražena u
megabajtima, koju će grafička kartica upotrebiti ukoliko ispuni kompletni
kapacitet sopstvene video-memorije. Nominalna vrednost iznosi 64 MB,
ali je preporučljivo postaviti je na 128 MB. Kod nekih modela matičnih
ploča AGP Aperture Size manji od 64 (ili u nekim slučajevima 32) MB
znači i automatsko obaranje AGP magistrale na „1X”. Takođe, neke
grafičke kartice sa ATI čipovima zahtevaju da AGP Aperture Size bude
128 ili 256 MB. Ne treba se plašiti da će grafička kartica „pojesti” sav
RAM koji joj je dat na korišćenje jer svaka savremena grafička kartica ima
najmanje 64 ili 128 MB video-memorije, što je dovoljno za 99% igara.
Nekoliko igara traži 256 MB memorije za teksture, ali samo u posebnim
slučajevima kada prepozna i odgovarajući procesor na grafičkoj kartici.
Straha opet nema jer su procesori koji se traže samo NV40 ili R400 tj.
grafičke kartice nVidia 6800 ili Radeon X800, a takve već imaju svojih 256
MB.
Power Management Features (upotreba i štednja energije)
ACPI Standby State – ACPI (Advanced Configuration and Power
Interface) je standard za kontrolu potrošnje električne energije koji
omogućuje laku saradnju između hardvera, operativnog sistema i
aplikativnog softvera. Na primer, Windows uz pomoć ACPI kontrola
proverava aktivnost pokrenutih aplikacija i priključenog hardvera i
raspoređuje potrošnju električne energije za svaki uređaj ponaosob. Ovde
postoje tri opcije:
• S1/POS (osnovni režim niske potrošnje električne energije u kojem sav
hardver dobija minimalnu količinu struje; naravno, tokom bilo kog sleep
moda računar je neupotrebljiv).
• S3/STR (Suspend to RAM – režim veoma niske potrošnje električne
energije u kojem su svi podaci o hardverskoj konfiguraciji i pokrenutim
aplikacijama smešteni u sistemsku memoriju, koja je i jedini hardverski
element koji dobija puno napajanje u ovom režimu, dok većina ostalihuređaja biva potpuno isključena; pri „buđenju” računara iz ovog režima,
sistem čita podatke iz memorije i računar nesmetano može da nastavi s
radom)
• Auto (BIOS automatski određuje najpogodniji režim štednje električne
energije)

Re-Call VGA BIOS at S3 Resuming – ovom opcijom određuje se da li
će pri „buđenju” iz S3/STR moda BIOS matične ploče poslati komandu za
inicijalizaciju grafičke kartice direktno u njen BIOS. Buđenje sistema se
odvija brže ako je ova opcija isključena, ali je u tom slučaju potrebno da
drajver za grafičku karticu podržava inicijalizacionu funkciju.
Power Management/APM – kada je uključena, ova opcija poboljšava
štednju električne energije i po potrebi smanjuje interni klok centralnog
procesora.
Suspend Time Out – isključuje sve komponente izuzev centralnog
procesora nakon perioda neaktivnosti koji se zadaje u minutima (od 1 do
60 minuta).
Power Button Function – podešavanje uloge tastera za uključivanje
računara. Ovde je umesto standardne on/off funkcije za uključivanje i
isključivanje ovom tasteru moguće pripisati funkciju Suspend, koja po
pritisku tastera prebacuje računar u mod štednje električne energije (ako
je Suspend uključen u BIOS-u, a ako taster držite duže od četiri sekunde,
računar će svejedno biti isključen).
Restore on AC/Power Loss – kada struja „dođe” nakon prethodnog
nestanka (recimo, udar groma ili havarija u nekoj centrali), ovom opcijom
govorimo računaru šta da radi u toj situaciji:
• Power Off (računar ostaje isključen)
• Power On (računar se uključuje onog trenutka kada ponovo dobije
napajanje električnom energijom; pošto znamo kakve su varijacije napona
kod nas, pogotovo nakon ponovnog uključivanja struje, ne preporučujemo
aktivaciju ove opcije)
• Last State (računar se uključuje čim „dobije struju” i vraća sistem u
stanje u kojem je bio pre nestanka struje)
Set Monitor Events – u ovom podmeniju vrši se podešavanje nadziranja
određenih komponenti i njihove aktivnosti. Na primer, moguće je podesiti
da se sistem probudi iz sleep moda čim detektuje aktivnost nekog
uređaja i obrnuto, moguće je zadati da sistem za štednju električne
energije ignoriše aktivnost zadatog uređaja kako bi računar ostao u sleep
modu).
Set WakeUp Events – izbor uslova u kojima će se računar buditi iz sleep
moda:
• USB Device Wakeup From S3 (sistem će se „probuditi” iz S3/STR moda
ako detektuje aktivnost USB uređaja)
• Keyboard PowerOn Function (mogućnost buđenja sistema uz pomoć
tastature, putem određenog ili bilo kog tastera; nakon buđenja sistema uz
pomoć ove opcije, potrebno je uneti šifru za pristup računaru)
• Mouse PowerOn Function (mogućnost buđenja sistema uz pomoć miša)
• Resume on RTC Alarm (pomoću ove opcije moguće je podesiti buđenje
sistema u zadato vreme)
• RTC Alarm Date/Hour/Minute/Second (ukoliko je prethodna opcija
uključena, ovde podešavamo datum i vreme kada će se računar aktivirati
iz sleep moda ili uključiti ako je prethodno isključen)
PNP/PCI Configuration (Plug’N’Play i PCI opcije)
Clear NVRAM – Non-volatile Random Access Memory je interna
memorija u koju BIOS smešta sve podatke o priključenom hardveru.
Pošto se ova memorija ne prazni nakon resetovanja sistema, sistem
pamti koju je adresu i interapt dodelio kojoj kartici radi bržeg dizanja.
Ponekad se dešava da prilikom dodavanja novog hardvera dođe dokonflikta u rasporedu adresa i interapta i tada ova opcija služi da se sve
„zaboravi” – računar iznova podešava resurse za svaku karticu ponaosob.
PCI Latency Timer – služi za podešavanje dužine vremenskog intervala
tokom kojeg PCI uređaj koristi magistralu pre nego što je prepusti drugom
uređaju. Veće vrednosti omogućavaju PCI uređaju da duže koristi
magistralu što bi trebalo da donese i veću brzinu rada, ali je realnost malo
drugačija i svaka vrednost veća od 32 dovodi do nestabilnosti sistema,
pogotovo ako imate više PCI uređaja.
Init. Graphics Adapter Priority – ovom opcijom „govorimo” BIOS-u gde
prvo da traži svoje „oči” tj. grafički adapter (integrisani adapter, PCI ili
AGP).

PCI IDE BusMaster – uključivanjem ove opcije saopštavamo BIOS-u da
kontroler za IDE uređaje koji je uboden u PCI slot podržava bus
mastering opciju. Ko još ima IDE kontroler na kartici?
PCI Slot IRQ Priority – automatsko ili ručno podešavanje IRQ (Interrupt
Request) vrednosti za svaki pojedinačni PCI slot.
Set IRQs to PCI or ISA – vrlo bitna stavka ukoliko dolazi do hardverskog
konflikta koji se manifestuje tako što više uređaja koristi isti IRQ jer
omogućava ručnu IRQ dodelu svakom uređaju ponaosob. Pri tome treba
obratiti pažnju na sledeće: dok nije normalno da npr. modem i zvučna
kartica dele IRQ, potpuno je bezazleno ako je to slučaj sa npr. USB i
mrežnim kontrolerom (naravno, dokle god na dotični USB kontroler ne
vezujete eksterni hard disk i istovremeno dovlačite podatke preko lokalne
mreže).
Set DMAs to PnP or ISA – (Direct Memory Access; omogućava hardveru
da preuzima i šalje podatke direktno iz sistemske memorije i u nju bez
posredstva centralnog procesora, što znatno ubrzava proces obrade
podataka, pogotovo kod hard diskova) rezervisanje svakog pojedinačnog
DMA kanala za upotrebu sa postojećim PnP ili ISA uređajima.
Integrated Peripherals (hardver na matičnoj ploči)
USB Controller – uključivanje/isključivanje integrisanog USB kontrolera.
USB Device Legacy Support – ovu opciju treba uključiti ukoliko imate
potrebu da koristite neki USB uređaj zajedno s operativnim sistemom koji
nema drajvere za USB uređaje (npr. DOS).
ATA Configuration – ovde se vrši podešavanje ATA kontrolera prisutnih
na ploči. Postojeće opcije su: Disabled (isključivanje kontrolera), P-ATA
Only (upotreba samo povezanih hard diskova izrađenih po Parallel ATA
standardu), S-ATA Only (upotreba samo povezanih hard diskova
izrađenih po Serial ATA standardu) i P-ATA + S-ATA. Za razlike između
pomenutih standarda konsultujte ranije brojeve našeg časopisa.
OnBoard LAN – uključivanje/isključivanje integrisanog mrežnog adaptera
(ukoliko postoji, naravno).
OnBoard Audio (AC’97 Audio) – uključivanje/isključivanje integrisanog
uređaja za reprodukciju zvuka (ono što se često pogrešno naziva
„integrisanom zvučnom karticom”).
OnBoard FDC – uključivanje/isključivanje flopi disk kontrolera (FDC).
PC Health Status (temperature, naponi, obrtaji)
CPU/System Temperature, CPU/System Fan Speed, Vcore – ove
stavke prikazuju trenutnu temperaturu procesora i čip-seta, brzinu
povezanih ventilatora (izraženo u obrtajima u minutu) i napon procesoraFrequency/voltage Control (overklokerska Meka)
Dynamic OverClocking – skoro svaka matična ploča ima ovakvu opciju
(može da se sretne i pod drugim nazivom) koja služi za automatsko
overklokovanje hardvera i takođe automatsko obaranje brzine rada pri
upotrebi manje zahtevnih aplikacija. Ovakva rešenja su na granici
upotrebljivosti jer ne dozvoljavaju detaljna podešavanja.
CPU Ratio Selection – podešavanje množioca magistrale. Ovde važi
formula takt magistrale/FSB x vrednost množioca = takt procesora (npr.
133 x 12 = 1596, tj. približno 1,6 GHz). Još jedna od bitnih stavki za
overklokovanje.
DRAM Frequency – podešavanje radne frekvencije radne memorije.
Postoji nekoliko standarda, a trenutno su najaktuelniji PC2700 i PC3200
koji rade na 166 tj. 200 MHz. Zbog činjenice da DDR memorija šalje dva
bita informacija u svakom taktu, moduli koji rade po ovim standardima se
obeležavaju i kao DDR333 i DDR400. Mnoge memorije radiće ispravno i
na taktovima višim od nominalnih, međutim preterane vrednosti mogu
ozbiljno da ugroze stabilnost računara.
Spread Spectrum – ukoliko pri radu primetite anomalije kod ostalih
uređaja prouzrokovane elektromagnetnim smetnjama koje potiču iz
matične ploče, uključite ovu opciju. Pošto garantujemo da vam se ovo
nikada neće desiti, ipak je isključite radi veće brzine rada.
Adjust CPU Bus Clock/FSB Clock – podešavanje takta magistrale. Iako
BIOS automatski podešava takt magistrale, sve kvalitetnije ploče imaju
ovu opciju za fino podešavanje takta, a od ploče zavisi do kojeg stepena
ćete moći da dižete takt. Jasno je da je ovo jedna od krucijalnih stavki
kod overklokovanja. Ukoliko se upustite u overklok avanturu, ne
zaboravite na množilac i uvek imajte u vidu da radna frekvencija
procesora direktno zavisi od takta magistrale (u prevodu: previsok takt
magistrale u sprezi sa dvocifrenim množiocem može da vas košta puno
vremena, para i živaca).

Adjust AGP/PCI Clock – podešavanje takta AGP/PCI magistrale.
Preporučene vrednosti (66/33 MHz) su u većini slučajeva i najsigurnije.
CPU Vcore Adjust – podešavanje napona procesora, što je takođe bitno
pri overklokovanju (logično, više radne frekvencije zahtevaju i više struje).
U većini slučajeva veći napon obezbeđuje stabilniji rad, ali i uzrokuje višu
temperaturu procesora, te, ukoliko niste spremni na rizik i u novčaniku
nemate spremnih stotinak evra za svaki slučaj, ovde važe tri jednostavna
pravila: ne dirati, ne dirati i ne dirati.
DDR Power Voltage i AGP Power Voltage – isto što i prethodna stavka,
samo za memoriju i grafičku karticu.
Naoružani oprezom i strpljenjem...
Iako većina BIOS-a ima opcije Load Setup Defaults (učitavanje
podrazumevanih vrednosti za sve stavke u BIOS-u) i Load High
Performance Settings (učitavanje vrednosti koje bi trebalo da optimalno
podese BIOS za što brži rad), ipak preporučujemo da, naoružani
strpljenjem i ovim tekstom, sami podesite BIOS svog računara. Ukoliko
napravite „grešku u koracima” i potpuno onemogućite dizanje sistema,
rešenje je u upotrebi džampera na matičnoj ploči koji služi za brisanje
podešavanja smeštenih u CMOS (Complementary Metal-Oxide
Semiconductor je memorija koja napajanje dobija iz baterije na matičnoj
ploči i, kao što je rečeno, sadrži sva podešavanja BIOS-a). Za detaljniji
opis ovog zahvata konsultujte priručnik koji ste dobili uz matičnu ploču – u
principu, kod svih ploča postupak je isti, ali je džamper na različitom
mestu. Neke ploče imaju i mogućnost automatskog brisanja CMOS-a
nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja dizanja sistema.
Nadam se da vam je ovaj tekst bio od pomoći u podešavanju BIOS-a