|
Naslov: Nidza Bleja Poruka od: Њавица Oktobar 31, 2008, 22:27:30 Ulice BG-a
Predstavljam beogradski hip hop, nase ulice BG-a! Predstavljam beogradski hip hop, nase ulice BG-a! Predstavljam beogradski hip hop, nase ulice BG-a! Jedan zivot, jedna prica, jedinog zivotnog stila, Suva istina betona, dosta surovog motiva, Suvise, srce, ekipa, gde mrznja se skriva, Iza laznih tvrdih lica, iskrena prica se skrila, Sa mnogo propustenih sansi, bez osmeha na licu, Svako vuce svoj, juce praznih ruku prati pricu, A cudni putevi su odvukli perspektivne klince, Pa su svakodnevne nade ostale i postale iste, Vise niko nema vere, niko nema zelje, Dusa nastavlja sama ka zamisljenom vrhu da se penje, U mraku bez svetla, ljubav ceka kao osveta, Pusta zelja da moje reci ne budu samo moja posveta, Ali kako stvari ovde stoje, niko ne da svoje, I niko se ne cima za bolje, bliza strana para jeste ilegala, Pa prerano zivotna prica postane isuvise stara, A sto se dublje tone, to je teze, Ispocetka sansa je retka, ponekad i zivotna greska, Otvori srce, spoznaj istinu kakva je bila, Jedan zivot, jedna prica, jedinog zivotnog stila! Predstavljam beogradski hip hop... Predstavljam beogradski hip hop, nase ulice BG-a! Suva istina betona! Predstavljam beogradski hip hop, nase ulice BG-a! Suva istina betona! Naslov: Odg: Nidza Bleja Poruka od: Њавица Novembar 01, 2008, 16:55:14 Malena
I sada ne znam da li mrzim ili volim,ali znam,za tvoju ljubav se borim, i znam bar tvoju paznju dobicu,znaj tebe uvek volecu. I sada ne znam da li mrzim ili volim,ali znam,za tvoju ljubav se borim, i znam bar tvoju paznju dobicu,jer tebe zauvek volecu. I sve dok sedim zamisljen i sanjam kako stizes moje oci suzu puste,reci za koga sada dises. I za meni dobro znan osmeh sve bi sada dao, i da cu tako voleti - Boze nikad nisam znao A bilo ih je mnogo sad imena im ne znam svaki drugi dan tek onako da se zezam. Boze sada shvatam bol i sta to znaci sve izgubiti preko noci sanjati al' na javi nemati. Putem ovih reci barem deo sebe stavi kad ne mogu srce barem paznju tvoju dobiti i opet cu se sakriti ko da nista nije bilo i gledam ove puteve i sta mi se to desilo. Niko nije mogao da shvati moje snove i dok reka suza tece znaj da pisem reci ove dal' se ikad pitas stanje srca moga kakvo je mnogo puta ranjeno al' uvek znaj da tvoje je Sta jos reci tebi kada sve o meni znas, mozda sanjas kao ja,ali bojis se da priznas samo kratak ptica let,mozda krecu se ka istoku prema belom gradu koji cuva moju liriku. A mozda sve je uzalud al' bojim se da shvatim trudim se al' ne ide ne mogu vreme da vratim, ali znaj da zauvek u srcu slika ostaje, vera da me shvatas,jedino preostaje. I sve do onog dana kada opet tebe vidim mozda shvatim sta da kazem i necu da se bojim jer sve sto ikada osecam necu moci reci putem ovih slova samo deo mi rasteci. Oziljak u meni zauvek tu bice kao podsetnik na dane kada novo jutro svice, snage ipak imacu da prebolim sve rane koliko puta sam pozeleo da mi srce stane. I nad mojom slikom barem jednom zaplaci, od svake tvoje suze ja uvek bicu jaci, a sa tobom moj slom ti si suza poslednja jedno srce jedan zivot samo jedna malena. Kako da ti kazem koliko te volim kad tvoje srce ne slusa a moje jako boli. Kako da zaboravim to sto osecam jer na ljubav samo ti me podsecas Tvoja kosa i oci dodir i reci to sto imam u sebi ne mogu ti reci, ne mogu opisati vec samo zamisljati, tebe uz mene - ti teces mi kroz vene. Kako da zaboravim kad bol u dusi gusi znas da samo tebe volim a ti mi snove rusis. Sve me ovo muci sta da radim reci ovako vise ne mogu - tugu mi preseci. Ti si vazduh moga srca sto za tebe samo kuca sto za tebe samo dise ja te volim najvise,najvise na svetu i ko ce izdrzati ovu ljubav prokletu i od srece otetu. Daj pomozi,jer dusa se gasi dodirni me usnama i od muka me spasi i znaj da cu te voleti vecno al kad ti to shvatis mozda bude prekasno I sada ne znam da li mrzim ili volim,ali znam za tvoju ljubav se borim. i znam bar tvoju paznju dobicu,znaj tebe uvek volecu. I sada ne znam da li mrzim ili volim,ali znam za tvoju ljubav se borim. i znam bar tvoju paznju dobicu,jer tebe zauvek volecu. A sve je pocelo te davne prve godine kada nisam znao kuda zivot vodi me, kada mnoge stvari nisam znao,korake sam prepoznavao kroz maglu secao se prvog poljupca tvog mala devojcice verovao sam da mi te podario Bog. Ali vreme brzo proslo je a sada me boli sve to sve sto mi je ostalo je moje parce betona i prazne reci koje vise ni necujes. A ponekad sebe osudjujem za sve sto se desilo, a mozda je tako i bolje samo nemam vise volje, jer znam da nas dvoje nikada ponovo necemo setati pored reke, zaljubljeni gledati u oblake i mastati o zajednickim danima. Sve to ostace zaboravljeno na stranama koje svako vece su mi sve, jer znam da te vise nikad necu grliti cvrsto i jako, sada znam da 22 meseca mogu da traju jako kratko. Ovo pisem da neka secanja prizivam,svoja najdublja osecanja da izazivam jer ako cu svoju mladost nekako da obelezim svu svoju hrabrost za tebe cu da zalozim i sam sebe da nalozim da si mi sve. Jedva cekam da prodje ovo vreme,da glavu dignem visoko da ti zasija to predivno oko - pa mi budi sva moja osecanja nema vise sranja da mi ti budes prva i zadnja. Zadnja stranica u zivotu mom,zadnja stranica u romanu napisanom, da budem i ja neko u zivotu tvom. I onda kada sve bude proslo i neko novo vreme bude doslo daj mi ruku i i odvuci me polako i skloni me jer tesko mi je toliko,toliko da od muke bi samo plak'o plak'o ma zbog tebe bi i dno dotak'o jer znam da tebe ne moze imati svako, pa mozda ne mogu ni ja,jer ti si posebna,ti si jedinstvena i jos si moja prva i zadnja prilika i zato bas tebi ide ova lirika. Ma ti si ko pantomima i mozda jesi tako fina i vredno je da se zbog tebe cimam,da se primam,da te imam,da cu te imati, vreme brojati i barem u snu ljubiti i lagati sebe da si tu i bas zato Bogu pricam molitvu jedinstvenu za tebe i za mene. I ko zna mozda ova ljubav bas jednom sevne ko grom iz vedra neba. Znaj da te trebam,vise nego 'leba, A sto uopste znam o ljubavi,mozda je to sto sad ovo osecam,predosecam da samo tvoj pogled mene hrani. Zaustavicu sve,pa cak i vreme i krv koja tece mi kroz vene; I molim te sada nista ne govori i nemoj opet laznu suzu pustiti, samo pazljivo poslusaj reci sto cu sada reci, bice dovoljno da znam da si tu. Zauvek cu te voleti moju malenu. I sada ne znam da li mrzim ili volim,ali znam za tvoju ljubav se borim. i znam bar tvoju paznju dobicu,znaj tebe uvek volecu. I sada ne znam da li mrzim ili volim,ali znam za tvoju ljubav se borim. i znam bar tvoju paznju dobicu,jer tebe zauvek volecu. Ne znam,znam,znam znaj Ne znam,znam,znam jer tebe zauvek volecu. Naslov: Odg: Nidza Bleja Poruka od: Њавица Novembar 02, 2008, 01:56:24 Mozda nam je ovo zadnja noc Možda nam je ovo zadnja noc za druge visoko do neba Možda je ovo zadnji zalazak Sunca Možda tako treba jer nisam navikla na to necu tako da živim Možda nam je ovo zadnja noc za druge visoko do neba Možda je ovo zadnji zalazak Sunca Možda tako treba jer nisam navikla na to necu tako da živim Veceras istinu želim da cujem Ali osim oluje Ova noc mi ne pruža mogucnost za budnost Zato budan sanjam Shvatam da je želja manja Rec ko oštrica od maca Prica svaka za sebe I cujem zvuke placa do sledeceg momenta Život place kroz mene Za mene - kroz vene Tece adrenalin Svi su stali Sad se ocekuje uspeh ili ništa A kiša pere krv sa užarenih ulica Cemu ko udica Ceka žrtvu da šcepa Život me vreba iako mnogo treba me Sagledam u mogucnosti buducnosti Bože oprosti za svaku grešku Shvati morao sam da ucim da se mucim Za svaku sitnicu i mom licu smeh nedostaje Veruj mi da znam kada je dosta Ali ništa ne mogu protiv sudbine u ofanzivu Kada krene iz scene prošlosti se jako dobro secam Možda nam je ovo zadnja noc za druge visoko do neba Možda je ovo zadnji zalazak Sunca Možda tako treba jer nisam navikla na to necu tako da živim Možda nam je ovo zadnja noc za druge visoko do neba Možda je ovo zadnji zalazak Sunca Možda tako treba jer nisam navikla na to necu tako da živim Možda nam je ovo zadnja noc A beskonacno mnogo pitanja nije docekalo odgovore Možda više nece svitati zore Možda zaljubljene oci zauvek ostace same Možda nikada pocetak nece biti shvacen Možda korak nikad nece biti pracen do zvezda A ne znam ni zbog cega bi trebalo A ne znam da li bi vredelo da se desi A onda cemu sve reci I ka cemu da težim U šta da verujem Kada ne postoje istine i laži Kada ni jedno pravilo ne važi A osecaji snažni iz dubine duše nikada ne prestaju da ruše Zadovoljstvo ostalo nerazjašeno Svetlo ugašeno A do kraja puta niko ne bi izdržao I kad konacno se dode do glavnoga problema Nikog nema I to je ono što me tera na razmišljanje Cemu onda novo svitanje Iako mi je ovo zadnja noc u gradu izgubljene duše Jedno znam Necu je potrošiti na plakanje Možda nam je ovo zadnja noc za druge visoko do neba Možda je ovo zadnji zalazak Sunca Možda tako treba jer nisam navikla na to necu tako da živim Možda nam je ovo zadnja noc za druge visoko do neba Možda je ovo zadnji zalazak Sunca Možda tako treba jer nisam navikla na to necu tako da živim Možda nam je ovo zadnja noc za druge visoko do neba Možda je ovo zadnji zalazak Sunca Možda tako treba jer nisam navikla na to necu tako da živim Možda nam je ovo zadnja noc za druge visoko do neba Možda je ovo zadnji zalazak Sunca Možda tako treba jer nisam navikla na to necu tako da živim Naslov: Odg: Nidza Bleja Poruka od: Њавица Novembar 02, 2008, 13:25:35 Da li znas
Price još su stare u životu ništa novo Samo želim da znam ko je kriv za sve ovo Mnogi optužuju druge kad su sami krivi Više ne znam ko je ko i srce nece da se smiri Hvala Bogu da su u blizini olovke i papiri Inace ne znam kako bih ispoljio svoja osecanja Koja svakim danom postaju sve teža i teža Život kao paukova mreža Na prvi pogled naivan Ustvari zagonetka bez rešenja I svaki dan sutra menja Nikad ne znaš šta te ceka Teško prodeš srca meka Prošceš kao dubre Kažu svako je dobar Kad zaviriš malo dublje ispod površine al šta vredi Mislio sam život pruža samo latice od ruža Sada znam da ponekad dobiješ i trn Jer život je beo ponekad i crn Na kraju sve se svodi na isto Ni sa kim na cisto Cesto najbliži zajebe iz najbolje namere Sve u svemu teško je kad shvatiš da snovi ne postoje I kada ceo svet pred tobom sruši se Da li znaš da nocima sam plakao Zbog svega što se desilo izmedu nas Da li znaš da srce boli me još uvek A mnogo vremena je prošlo mnogo vremena je iza nas Da li znaš Da li znaš da nocima sam plakao Zbog svega što se desilo izmedu nas Da li znaš da srce boli me još uvek A mnogo vremena je prošlo mnogo vremena je iza nas Da li znaš Stvarno mi nedostaješ godinama Koje provodim bez tebe Sada znam da ne vrede Ni suze ni reci koje uzaludno trošim Ali ne mogu ništa jer još uvek te volim Mada nikad nismo bili zajedno Onako kako bi trebalo I možda me je to i sjebalo Od tebe nikad necu dobiti odgovore Samo nocne more i usamljene zore koje živim Kraj prozora sam sedeo i brojao mesece A sada brojim godine i pitam se DA LI VOLIŠ ME Više nisam siguran u ovaj život buran Meni svakako cudan i danima i nocima budan Razmišljam i smišljam kako da prebolim sve Od svega pobegnem ali uvek vratim se I uvek isto ceka me - tebe da cekam Ali dokle ce ovako reci mi jer ne znam Reci mi da li do kraja života ostacu sam Reci mi jer ove noci jako hladne su bez tebe Reci mi jer sad jako želim da znam Reci što pre reci uskoro prestace da vrede Da li znaš da nocima sam plakao Zbog svega što se desilo izmedu nas Da li znaš da srce boli me još uvek A mnogo vremena je prošlo mnogo vremena je iza nas Da li znaš Da li znaš da nocima sam plakao Zbog svega što se desilo izmedu nas Da li znaš da srce boli me još uvek A mnogo vremena je prošlo mnogo vremena je iza nas Da li znaš Kome sada pesmu pevaš Kuda tvoja noga sada kroci Pogledaj u oci - Istinu mi kaži Da li vredele su laži - lažna nadanja Da li vredela su stradanja - i padanja na dno dna Zbog toga svet sada gledam crnim ocima Ovo mora da boli Ne znam kolko da sam jak Da li osecaš taj ožiljak na srcu kako pece Da li ti je teško bez mene svako vece Cije reci tvoju tugu leci Zašto tvoje oci beže Kako upali smo u dileme Istina je da smo retko doticali teme Ali možda nije bilo vreme Možda nikad nece biti Jednog dana bolece te istina Tad se necu kriti tada necu cutati Sve cu ti reci što na mom srcu leži Vec ne znam kolko godina mržnja se rodila Malo nas odvojila Najviše boli što tvoje usne ostaju neme Kada tražim odgovor za moje probleme Što nikad nisi tu - ni u dobru - ni u zlu Cemu onda ovaj život kada nemam ljubav tvoju Da li znaš da nocima sam plakao Zbog svega što se desilo izmedu nas Da li znaš da srce boli me još uvek A mnogo vremena je prošlo mnogo vremena je iza nas Da li znaš Da li znaš da nocima sam plakao Zbog svega što se desilo izmedu nas Da li znaš da srce boli me još uvek A mnogo vremena je prošlo mnogo vremena je iza nas Da li znaš Da li znaš da nocima sam plakao Zbog svega što se desilo izmedu nas Da li znaš da srce boli me još uvek A mnogo vremena je prošlo mnogo vremena je iza nas Da li znaš Da li znaš da nocima sam plakao Zbog svega što se desilo izmedu nas Da li znaš da srce boli me još uvek A mnogo vremena je prošlo mnogo vremena je iza nas Da li znaš Naslov: Odg: Nidza Bleja Poruka od: Њавица Novembar 06, 2008, 17:01:52 Ljubavna Pesma (feat. Cika Fine & Million)
Mozda nije trebalo ni da se upoznamo, Mnogo tuge, mnogo mrznje...da bih saznao, Da nisam to sto zelis, da nisam taj sa kojim ljubav zelis da delis, Po prvi put sam voleo srcem celim, Pa na kraju ostao da sedim na obali tuge, Cekao talase srece koju donece jutarnje suze, Na ivici ludila, moju ljubav si probudila, Mnogo si trazila, a nista nisi nudila, Toga svestan nastavio paznju da dajem, Tvojim ocima i tvojim usnama koje zeleo sam kao nikad nikoga, U mom srcu jos uvek postojis, Jos uvek zelim da me volis, Uzalud pokusavam da te vratim, Jos uvek ne mogu da shvatim da sam sam, Za tebe dao bih sve sto imam, Ali sada je kasno za sve, Ti zauvek si otisla od mene... Sedim sam, tamo gde smo nekad sedeli nas dvoje, Slusam tonove koji nas vezuju, I reci tvoje prolecu kroz glavu, I ceo zivot u jednoj sekundi, Pred ocima bila si moja, A sada se budim i zivim zivot bez tebe, Znam, ponekad zivot je tezak, Znam, ponekad je vedar, Ponekad te dileme stvaraju probleme, Sve u svemu sve teme me vode ka tebi, Ostajem tuzan, a kako i ne bi, Samo setim se tvog nasmejanog lica, Kada bila si srecna zbog par sitnica, Kada lepu vest ti je sapnula ptica, Onda duge setnje pored reke, Dva srca i ljubav bez prepreke, Tada nije postojalo vreme ni mesto, I vrlo retko bi neko pogrsnu rec rek'o, A sada pitam se da li to bila je greska, Seti se kako smo pravili kule od peska, Sada pravim more od suza, I vise ne znam kuda u ovoj beskonacnoj tami, Da li bilo bi nam bolje da smo ostali sami, Da li bilo bi nam bolje da se nismo upoznali... Secam se kisa je padala, nasa ljubav su spojila, Naizgled neodoljiva, tada misli nerazdvojiva, Mislim pogresno jer moja nada kratko je trajala, Kao kisa sprana s ulica, duboko u tihoj noci nestala, I dok kisa spira s lica tvoje tragove dodira, Dize se prasina s uzarenog asfalta po kome zanosno si hodala, I kao Mona Liza simbol lepote ovog grada postala, Ostala i ostaces zauvek tu, na mom telu, mom srcu, svakom mom snu... Gde god bila ti, gde god bio ja, Ja cu znati, lutko, da si ti ta, Uvek bila, od po cetiri godine, prvog dana, Prvog zalaska Sunca, prve noci, sve do sada, Kad me budes srela samo pogledaj me, I reci - Nista nisi znala, da si znacila... Da si ipak otisla... A znas da nisi trebala... |