Kovach.rs

Bojim se ko debil. :'(

smrti se ne bojim ja u ta ta
Vreme je tica koja te kiti šarenim perjem no koja ce doci
i da pocupa svoje Ako budeš suviše vezao dušu svoju za perje
vreme ce ti sa perjem i dušu ocupati Ah kako ce tada biti
nagota tvoja

jel to neka fansy verzija biblije? :D

ne to je citat Sv Vl. Nikolaj Velimirovic
naravno smrti se ne bojim ja je moj licni

Bojim se ako razmisljam o tome... jao boze, sta ce biti posle kad me ne bude, kako to da ja vise nikad necu pricati, smejati se i disati...  :-\
Ali dok sam u provodu i u ovom zivotu... necu da razmisljam o tome ;D

jao kad tako kazes... :'( :'( :'(

Mushmula jbt mi smo bas dobri terapeuti :D

Ako neko labilan dodje kod nas... nece ga biti dugo...  ;D

ljudi zasto razmisljati o smrti,treba ziveti sad


u životu životuljci koracaju putem svojim
daj zapiši pa podvuci milo mi je što postojim
svako jutro koje svane uracunaj u dan više
kaži danu:"hvala dane"
sto me cuvaš i što dišem...
by mošo odalovic

Ko je rekao da razmisljamo... mi se provodimo 100% samo se ponekad podsetimo da je zivot ipak jedan ;D

zivot je kurva i onda umres,pogledaj samo milku canic

polemisemo o tome

Zakazivanje seansi kod dr. Yu Generation je svakim radnim danom od 7-12 i od 5-9.Vikendom ne radimo zbog istih problema ali osoblja ;D(i mi dusu imamo) javite se sekretarici Mushmuli na recepciji.Ljubazno osoblje ce vas odmah obavestiti kad imate slobodan termin ;D

 :D :D Kod nas nema hirarhije (sekretarica je doktorka a doktorka je sekretarica)... mi smo u anarhiji  :D...
ako ste pacijent tamne kose i licite na Sako Polumenta, dr. Mushmula ce ljubazno da vas uputi u terapije i da vam digne ... em...hm... raspolozenje. ;D
Dabome da imamo duse... treba i nama odmor jer cemo i mi pasti u depresiju  ;)

ne plasim se smrti, zna dam mora doci nekad, plasio bi se da znam kada ce to biti, ovako je bolje, ne znas i gotovo, mozda za 5 minuta mozda za 50 godina, ne mogu valjda ceo zivot ziveti cekajuci smrt????????

Pa to da ne moras da mislis, to ti je jako veliki poklon zivota.
Zahvali se bogu da ne moras... oni sto imaju ne izlecljivu bolest i sto svakog trenutka cekaju da im bude gore.... njima nije lako... :-[
Oni mozda i misle na to...

Odma cemo vas podeliti na Sakove klonove i one koji to nisu.Dr.Mushmula ce drage volje obraditi ;D sve klonove,mada bi se najdraze zadrzala na originalu al daleko Crna Gora.Molim bez guranja... :D svi cete doci na red.Do pauze za kafu. :D

Hej mozda je neko cuo da ima sajt koji ti kaze kad ces da umres!
Mislim...sta drmnu me kola sutra.Al jos veca frka da docekas taj dan koji kazu ,onako sam utripovan samo cekas da prodje..looodo..malo je bolesno...

Uh... ne bi nikad pitala kada mi je dan za dozivotno spavanje :)

Vidim da vam se svedja ova tema.Nisam smela da je stavim,al reko da vidim hoce li neko hteti da odgovori.Al reko ajd bolje to nego...(basket..) ;D ;D ;D

 :D :D :D uh osetljive teme su uvek super... plus svakog se tice :)

Ko pročita ove reči umire za nedelju dana

a moj fax? :'(
osta mi analiza i diskretna mata... :'(

njemu strujni udar

prvo otpadaju nokti,da znate. :-\

Koliko još demona treba da ubijem za sledeću zvezdicu?

Jos dva.Al ima da se namucis.Ja sam sa kolegnicicom 3 dana kokala al jedva-jedva!

hrabro, hrabro,
mada, zalutasmo off kolko hoćeš..

 Ne bih voleo da crknem od neke naporne boleštine, ostalo- daj šta daš.

Mene vata fobija u busu i tako to.najgore bi mi bilo da me neko davi i da se gusim.

strh od smrti dolazi sa godinama,dok ste mladi ne razmisljate o tome.
pitanje je sa kolko godina je prerana smrt imate matorce koji u 70-oj kazu da im vreme nije
mozda su zato cekaonice u bolnici prpune penzionera......
oni razmisljaju uveliko o smrti

Nem pojma.Pa da kako se priblizava... buaaa.
Pi e.A sta mislite,ima li cego posle?Meni se cini da nema.Nekako znam da ako ne postoje dokazi da ima,ne znaci da nema,al nekako sam materijalista pa ako mi fizicki neko ne dokaze,necu verovati?

Ni ja neverujem, ali ko ce ga znati sta nas ceka :)

Mada opet ne mogu da verujem da je jednostavno kraj posle smrti...
Ako neko misli da ima necega posle smrti, njemu je sigurno lakse i ne boji se toliko smrti :)

sve po zaslusi ako ides ciste duse ziveces i posle smrti samo te tada nece nista boleti






Vreme je tica koja te kiti šarenim perjem no koja ce doci
i da pocupa svoje Ako budeš suviše vezao dušu svoju za perje
vreme ce ti sa perjem i dušu ocupati Ah kako ce tada biti
nagota tvoja

Sv Vl. Nikolaj Velimirovic

"Smrt - to najstrasnije zlo, nema nikakvog posla sa nama: dok postojimo - smrti nema, kad ona stigne - onda nas vise nema. Smrt je prirodna nuznost, zato je se ne treba plasiti - mi smo zivi grobovi, jer svakog dana po malo umiremo"
Epikur
Istinito, no tesko za prihvatiti :P

        Budizam  je jedna velika orijentalna religija. Budizam prihvaća doktrinu reinkarnacije, te s obzirom na nju, stvara jednu seriju moralnih principa. Budizam i budisti su se u samom početku podijelili u tri škole - različite po duhovnosti i shvaćanjima. Budizam uvijek govori o famoznom razgovoru o Benaresu koji je izveo sami Buda ( Buddha ), osoba koja je živjela u šestom stoljeću. Taj razgovor je opisan u knjizi  „ PROBUĐENI “. Buddha predstavlja četiri velike istine o boli koje čovjek mora upoznati da bi mogao dosegnuti kraj ciklusa ponovnog rađanja - odnosno stanje beskrajne, vječne sreće. Smrt nije kraj stvarnog postojanja, nego samo jedan ciklus, potpunog, istinskog razvitka – odnosno, dolaska do krajnjeg prosvjetljenja.

  Mnogi od Vas, vjerojatno, pitate se - kako to životna energija funkcionira u našem tijelu ?

  Eteričko tijelo, neki još nazivaju tijelo života, sastavljeno je od minijaturnih djelića koji su u stanju da ožive fizičko tijelo. Niti jedan pokret, niti jedan proces ne može se napraviti bez upravljanja eteričkog tijela. Na orijentu tu energiju nazivaju prana. Prana se po svom već određenom rasporedu ubacuje u sedam čakri ( energetski centri ). Čakre se pronalaze u sedam točaka našeg organizma, duž dugačke linije spine dorsales ( kralježnica ). Tu protiču tri paralelna kanala, koji raspoređuju energiju iz jedne čakre u drugu čakru za cijelo vrijeme našeg života, uzimajući oblik serpentina ( lijevo – desno , otvarajući se odozdo prema gore. Bez tih živahnih serpentina, ne bismo bili u stanju napraviti niti jedan pokret. Sa točke gledišta reinkarnacije, najvažnija je čakra u visini pupka, pozicija između želuca i jetre. U tom području žive instinkti, želje i čežnje. Upravo ta energija je najvećim dijelom iz prošle karme, odnosno, našeg izbora u prošlim inkarnacijama.

                                 KARMA - Što je to?


   Karma je sudbina. Karma je životna energija, koju mi nosimo sa sobom cijelog života. Karma se prenosi kroz vrijeme sa jedne osobe na drugu. Karmički put svi mi slijedimo. Neki ljudi koriste karmičke karte za utvrđivanje prijenosa naše životne energije ( karme ) kroz vrijeme.

                              Karma ima pet zakona ili pravila:

  - Energija od neke osobe, koja je prije mnogo vremena bila odrasla osoba, penetrira se u stanice jedne osobe koja se tek mora roditi.
- Onaj tko je bio ženskog spola, može se roditi u muškom spolu.
- Mnoga tjelesna i psihička ponašanja ne ovise o naslijeđu roditelja ( genetski ).
- Svjetska populacija nastavlja se povećavati, ali broj reinkarniranih ostaje isti.
- U podsvjesti su smješteni naši osjećaji, pulsacije naše osobnosti koje mi inkarniramo.

ja cu da zavestam svoje organe pa cu posle smrti i dalje ziveti u necijem telu,bolje to nego da se rodim kao npr foka

Sto :)  Foka ti nece nista uciniti... ona jos ima dobru dusu... a ko zna u kom telu ce tvoje organe biti...
Mozda neka budala sto samog sebe povredjuje, ili neka muska zenska  ;D

Pa posto je moja dusa zatrovana,necu opet ziveti.Ali potpisacu ono za donaciju organa. :)

Tesko onome ko dobije tvoje organe...

Dobro je sto testove ne prodju bas svi koji ponude organ. I sto donatori mogu da budu samo osobe koje vegetiraju zbog izgubljenih funkcija mozga.

Ako me ne bude bolelo,dacu,sto. :D

ne moze svako da bude primalac kao ni donator,u svakom slucaju bicu zadovoljna ako nekom produzim zivot
mogu zavestati svoje organe za moje dete ako mu nedaj boze zatrebaju

Naravno,moraju DNK da se poklapaju.Mada ko zna da li ces ti moci dati za svoje dete,jer je vrlo cesto da tvoj DNK ne odgovara tvom detetu! :o

Organi su mladji od samog coveka. Sve celije se obnavljaju, samo mozdane ne.

Nekome da pomognes ok. mada... ko zna sta ce ljudi sa tvojim organima uraditi.

moze da ne odgovara samo u slucaju da dete nije moje a ta mogucnost je ravna 0

Ne bih da smetam, genetika stvarno nema nikakve veze sa presadjivanjem.
Među tim kriterijumima važno mesto zauzima podudarnost u krvnoj grupi između davaoca i primaoca, tkivna podudarnost, senzibiliziranost primaoca...

Dobro,pa na to i mislim.Ali ovo ni nije topic za tu temu mislim da ima jedna bas o tome!

Da, vazno je da smo mi dobri ljudi. A i što bismo se plasili smrti ako nismo bas toliko zgresili?

Pricajte u svoje ime,kolega.A smrti se ne plase samo oni koji koji jesu zgresili,to je vise stvar utiska smisla svog zivota.Sto se mene tice,ja sam gresio,pa sam gresio. ;D

ovisi o prilici u kojoj se nalazim - nekad kad me super krene i kad imam tako dobar dan ono što se kaže ''do jaja'', prije bi dao otkinuti ''vrsnika'' nego napustiti ovaj svijet, a oped nekad (čitaj često) dosta razmišljam o tome i kao da je iščekujem sa nekom srećom... sada mi recite jesam li puko ili...

Sve samo vrsnika nemoj.Pa trebace ti jos  :D
Pa bas da si puko,i nisi.Al nisam cula jos da se neko raduje d'umre. ::)

Sad zavisi... Mladi i zdravi ljudi se sigurno ne raduju, ali stari bolesni :-\ Ne znam... mpzda neko ceka jedva da umre...

Zamislite kamikazama vera kaze ih u raju cekaju 7 devica i ne znam neka reka necega.Uuuu pase cude sto ih tolko ima bombasa!I tata bi sine :D

Hinduisti misle da se posle smrti ponovo radjaju ali kao zivotinje a ike vjernici kada neeko umre njegovo tijelo odnesu na obliznje brdo da ga lesinari rascupju

Razmisljam o tome da me kremiraju kad umrem, jer me hvata jeya od pomisli kako ce moje telo biti izloženo svakakvim faktorima dole na 2m ispod zemlje...
Inace, plasim se smrti, to da.

 Kako mozes da se bojis necega kad ga i ne poznajes?
 Mozda je i bolja od zivota?
 Zivot poznajes pa ga se neki i boje, a pa neki znaju da uzivaju.
  DAKLE......?

Ne boim se smrti!!!
 

Nas mozag ovako funkcionise: Sve nove situacije vezemo podsvesno sa vec poznatim situacijama i tako ocenimo opasnost i odlucimo kako cemo da reagujemo. Ljudi se bas zato boje, zato sto je nepoznato. Nemaju konekciju, sasvim nova predstava, bez poznatog kraja, ne mogu da zamisle sta je smrt, tako da neko pocne da panici, da se boji i tako.... 
Plitki i naivni smo mi....

"U ŽIVOTU ŽIVOTULJCI KORACAJU PUTEM SVOJIM; DAJ, ZAPISI,PA PODVUCI-MILO MI JE STO POSTOJIM!
SVAKO JUTRO KOJE SVANE URACUNAJ U DAN VISE; KAZI DANU: HVALA,DANE,STO ME CUVAS I STO DISEM!
IMAS SUNCE,NEBO PLAVO,CVETNO POLJE KOJIM HODIS; MUCNI SVOJOM ZDRAVOM GLAVOM-STO JE DIVNO KAD SE RODIS!
SVE JE VECNO STO BOG STVORI. HVALA BOGU I SVECIMA. SVAKOG DANA IZGOVORI: BAS JE LEPO STO ME IMA!
by MOŠO ODALOVIC

Jedan moj profesor je rekao:
"Kazi dobro jutro, ali dobro razmisli da li ces laku noc reci..."

sta?kakva smrt bre!!o njoj ne razmisljam!jednom sam sanjala svoju sahranu,i bilo je jezivo,i tad mi je prvo palo na pamet sta ako sutra umrem,a toliko stvari nisam probala?!e,zato zivim za trenutak i smrt me savrseno ne zanima!uopste nisam u tom fazonu!svi cemo jednog dana,pre il kasnije...ne bojim je se uopste....bojim se samo starosti....:(((

ne bojim se smrti kao smrti bojim se nachina na koji mogu umreti
na primer da me ujede zmija, da izgorim (na lomachi), da me udari grom .......

NAJGORE MOGUCNOSTI DA UMRES PO MENI SU>>>
DA TE ZGAZE KOLA HITNE POMOCI
DA TE NEKO PLANBIRA UPALJACEM
DA TE UDARI VOZ
DA SE UBIJES KASIKOM
I PO MENE NAJGORE DA ME UDARI SLEPER OD 20t PRI BRZINI OD 120 NJGOVIH (I MOH 240)
NEBI NISTA OSTALO OD MOIH KOLA(I OD MENE)
a mogucnostima nikad kraja!!!!

boim se dok razmisljam!!!!

a sad odo da ugradim rol-bar u moja kola(rol-bar ste sigurno videli u sportskim automobilima celicne sipke unutar automobila!!!

Ne bojim se svoje smrti, bojim se samo za svoju porodicu, decka. Pre bih volela ja da umrem nego oni, tako mi je nekako lakse.
Da moze da bude mnogo bolna me jedino plasi!!!
:(((
Odoh sad na vesele teme, smorila sam se.....

Ili da se gusim.Ili da padam ili bilo sta da sam svesna da se gasim.a i ja sam debil sto ovakve teme postavljam.skenj.

ne...zivim ko da mi je svaki dan posljednji!!

Shto bi se bojao smrti. Shto bi se plashio nechega shto nas sve cheka...
Mislim da je chast poginuti za svoju zemlju u ratu, kao shto Legija kazhe "Metak ne bira".
Muchenje bi voleo da izbegnem...
Nikada nebi izvrshio samoubistvo, nije po pravoslavnim pravilima...

ja se samo bojim da cu ostati zauvek sama u grobu...

Ucesh nekog josh da ubacimo, chisto da se ne smorish...

aj tebe

Opa...
Jel' mogu da me prvo ubiju ili hocesh da umrem od gushenja

po tvojoj zelji

Hvala ti bash si dobra. Ja bi voleo da me prvo ubiju, mrsko mi da se muchim...

smrt je promjena nacina zivota...
Ne, ne bojim se smrti,
samo bih voljela da ja umrem prije svojih roditelja...
Al, to je malo sebično od mene...

Ponekad se bojim, kad zalutam u mislima predaleko... A inace, kad ne razmisljam, ne bojim se... A trudim se da ne razmisljam o takvim temama, imam dosta argumenata za i protiv straha od smrti... Bilo kako bilo,to nas sve ceka...

Umrijeti se mora....

paaaaaaa ne bojim se...sto bi se bojala.covek se boji nepoznatog,smrt je jasna kao dan.covek fizicki nestaje tj.njegov organizam vise ne postoji a sta se sa dusom,duhom desi to cu saznati kad dodje vreme-hohhoo ,i javicu vam...hehheh
ako se desava nesto super ako ne jbg bice mi verovatno zao sto sam nesto propustila da uradim...

STRASNO SE PLASIM!!!

smrti ne,ali pomisli da posle smrti nema nichega-ni raj,ni pakao...e to mi je UZAS! :-[

I ja sam se toga plašio, mada se ja teško uplašim bilo čega. A onda sam shvatio... I  sad sam totalno zaboravio na tu temu.
Ako i ima nekoga ko se plaši, jedan savet: pročitajte Tibetansku Knjigu Mrtvih. Sigurno će Vam trebati i više puta da je pročitate, ne bi li ukapirali. Možda to i ne bude dovoljno, ali će pokrenuti stvari.

Pa to nas sve ceka ... sto bi je se plasili ... samo ako ne dodje suvise rano ...

Slazem se

Sve nas cheka, Svetoga mi Petra dva metra bez geometra...
Shta se zantate, bre?

ja ne cvikam od smrti! shto bi, kad cu kad tad da umrem.

To i ja kazhem...
Zhivecu 70 godina ili ce me pokupiti shiptarski snajp za 6 meseci, isto mi se vata...
Shto bi cvikao?

xexexe, bravo bubi_blue

pa nije isto ...

pa nije ni razlichito...

jeste, kako moze biti isto sad da umres ili za 50 godina?

Shto da zhivim 70 godina? Chicha kome sve smeta... Ako cu da budem ko Hju Hefner mozhe...

ti onda zivi 69 godina ;D

Ali kao Hef...
Raspisujem konkurs za zechice... >:D

Hvala na savetu! :)To se verovatno tice reinkarnacije (?) sto mi takodje ne zvuci uverljivo,ali necu da kritikujem nesto sa cim nisam upoznata...dakle,prvo procitati! :)

Molim. Bash tako kako kažeš - treba prvo pročitati.
Samo čitanje je sakupljanje informacija, nije automatski i saznanje, ali ipak,

Ja je cak i prizeljkujem , ama zezam se jeok ne plasim se , pa naravno da se plasim, zao mi je da napustim ovaj svet

hm...ne plashim se...mislim da nema razloga za strah....pre ili kasnije ce svako umreti  ::)

Nemam razloga... Jednostavno te nema... I ne postojish, ne razmishljash, boli te bash... Jedino bih razumela da se drugi plashe moje smrti...

Ni najmanje!!! Verujem u zagrobni zivot,zivot s one strane...A njega se ne plasim,vec me samo kopka znatizelja-kakav li je? Sta me tamo ceka?

nemoj Jeco mnogo da te kopka pu pu daleko bilo

ma jok de se plasim , nemam razloga za strah znam da to treba jednog dana da se desi  i ne razmisljam o tome

morbidno,morbidno.......ja se plašim.... :(

pa neplasim se smrti kao sto ivaccc rece, nema te brate sto znaci da nema o cemu da razmisljas
jedino se plasim da kad umrem necu ostaviti traga da sam ikada ziveo mislim ono na duzi period tj da necu nista vredno pamcenja uraditi za zivota

Ma posteno svako se boji po malo, ali mi verujemo da postoji i onaj drugi zivot.Sad ne znam da li sami sebe lazemo ili...

Nekad me uhvati panika kad pomislim da me jednog dana nece biti, ali kapiram da ce mi biti potpuno svejedno, kad necu nista osecati, kao da sam zaspala, mada, to i jeste "vecni san"  :travka:

Sto se bojati smrti... pa kad umres ides na neki dugi svet...mozda bolji od ovoga!

Vjerujem u reinkarnaciju, tako da se ne plašim smrti...niti imam razloga. Da objasnim...

Ovozemaljski život je (po mom mišljenju) samo mali dio našeg cjelokupnog života. Naša duša je besmrtna, tijelo je smrtno. Duša, koja napusti tijelo u trenutku naše ovozemaljske smrti (ili ti, umiranja tijela) nastavlja svoj put kroz druge galaksije. A da bi mogla da nastavi svoj put, mora da napušta tijela

Jedino sto je sigurno jeste da ce smrt okusiti SVAKO zivo bice.
Slazem se sa prethodnikom,ali samo do one tacke gde se pominje reinkarnacija.Ako jednom napustimo tijelo (dunjaluk-materjalni svijet),zasto bi se opet vracali?
Da,dusa ide svojim putem,ali ta dusa smo mi sami.Taj "put" o kojem ja pricam zaradjujemo na Dunjaluku svojim djelima i nacinom zivota.
Da li ce to biti put patnje ili miran put,zavisi od onoga sto budemo spremili na ovom svijetu,tj. od nas samih.
Kazem put,jer smrt nije krajnje odrediste,vec samo "chekpoint" na putu ka Danu u kojem ce nam biti svima sudjeno;ka Danu u kojem se niko ni za koga nece moci zauzeti,vec ce nasa djela biti ta od kojih cemo zavisiti;ka Danu o kojem samo On najbolje zna,a mi znamo samo onoliko koliko On zeli da znamo.
Da ne duzim vise...
moj licni stav-ne,ne plasim se smrti,ali ne prodje dana a da se ne zapitam da li sam uradio dovoljno,da li sam uradio ispravno da bih bio jedan od onih kojima ce On biti zadovoljan.I za svaki sledeci dan sam samo Njemu zahvalan jer mi je dao "jos jednu" sansu...


...a da li sam je pravilno iskoristio?

Ne

Ne samog kraja koliko  toga da ovde ostavljam drage ljude, i da vise ne zivim na ovomsvetu.Ja sam osoba koja zaista zivi 1000 na sat, i sve mi je brzo, tako da  ne bih da ovo z.prodje,
Zato zivi i uzivaj!

Ne. To je jedina pravda na ovom svetu.  ;)

Nemam dovoljno iskustva (a iskustvo se stiče godinama, nije zalud rečeno) da bih mogla da kažem nešto više o smrti. Ipak, dala sam mali komentar :) Moje shvatanje je da ćemo svi mi (odnosno, naše duše) kad-tad napustiti ovo tijelo i nastaviti svoj put, kako bismo ispunili misiju koja nam je zadana

Sve je relativno, samo je smrt sigurna!!!

није да се бојим смрти...само не желим да будем присутна кад до ње дође :-\

nisam x)

Jok...To nam svima sleduje.

Ne bojim se ako ne mislim o tome, ali ako pocnem da mislim... bice svasta! Dosad hvala bogu nisam,za buducnost ne znam :)

ma jebo smrt!!! Živi život!!!!!

Mnogo, mnogo, mnogo.........................................UZAS!

Pa što? Kad se plašiš vlastite smrti - to je sâm strah.. Ništa drugo.. Nemamo pojma kako je to.. A kad saznamo - kasno je.. Tako da, nema svrhe plašiti se nečega što i neznamo kako izgleda. Zaista. A strah od nepoznatog? Ok, to ima logike.. Strah od bola? I to je ok.. Strah od nestanka ili prestanka života tj. ove egzistencije? I to nema smisla, jer smrt je samo krajnji oblik transformacije, tj. prelaska iz jednog u drugo stanje, jer ništa u prirodi ne nestaje, samo menja oblik, formu...

Zen, znam što si htio da kažeš, ali... Zar nešto što i ne znamo kako izgleda i nepoznato nije isto? (jeste da je širok pojam 'nepoznato' tj. može se tumačiti na više načina ;) ali u ovom slučaju meni to izgleda kao, ako ne identično onda bar slično onome što ne znamo kako izgleda)

Kako si ti pronicljiva.. :wow: Ali ipak, postoji razlika, evo:
Strah od nepoznatog je irealan. Kao takav on se smatra, uslovno rečeno, normalnim.
A ono da "neznamo kako izgleda", ustvari znači, da to sebi predstavljamo drugačije nego što to zaista jeste - mi "mislimo" da je smrt nešto drugo od onoga što zaista jeste, a ne nepoznat. Poznato nam je iskustvo iz sasvim drugog događaja - recimo, bola-fizičkog, psihičkog, ili gubitka drage osobe, ali ova iskustva ne liče, zasigurno, na "gubitak" samog sebe, odnosno vlastitog života - našu vlastitu smrt.. Naša vlastita smrt je iskustvo koje iskušavamo tek posle smrti. A ako smo ga i upamtili (mislim na iskustvo smrti), ako verujete u reinkarnaciju, čak i tada je sećanje na DOGAĐAJE i stanja PRE smrti, a ne samu smrt..
Da pojasnim, bol i gubitak u "živom" stanju tzv.umiranje, nije isti i razlikuje se od, stanja i iskustva u stanju smrti i posle nje..
To potvrđuju i mnogobrojni ljudi koji su bili u stanjima kliničke smrti. Svi su, naprotiv, ustvrdili da je to bilo prijatno iskustvo, ili gotovo nešto slično, ali sigurno ne "neprijatno". Mada su mišljenja podeljena kod istraživača, šta je do toga dovelo i da li je to zaista "iskustvo smrti".

Naravno, ovde Vam neću pisati "Prave" i "Stvarne", iskaze mudraca i prosvetljenih bića o tome, samo da Vam kažem da postoje... :angel:

Ufff.. Al' je ovo bilo teško..  :P

Hm, mislim da griješiš kad kažeš da je iskustvo kliničke smrti prijatno. Znam čovjeka koji poznaje par ljudi koji su doživjeli kliničku smrt. Jedan od njih je to iskustvo opisao kao užasan osjećaj propadanja kroz jamu, svuda je bila tama oko njega itd.
Mada, to nije tema, a i nije na nama da raspravljamo o tome.

Ono čega se ja držim tj. ono što tvrdim je:
kada se ljudi oslobode materijalističkog načina razmišljanja, sve bude drugačije. Svijet gledaju potpuno drugim očima. Desi se velika promjena, ne samo u nama, već i u bićima oko nas.

Zapravo mislim da većina ljudi koji se plaše smrti ne žele da izgube ono što su stekli u ovom životu. Najbolje je da shvate sami da se smrti ne treba plašiti, jer je to ono što sleduje svakog čovjeka, svako živo biće. A što se nalazi 'sa one strane' tj. što vidimo poslije smrti, ne znam. I niko ne zna. I ne može znati. Znaće kad bude vrijeme... ;)

Propadanje koje spominješ, nije tako često, i ono je karakteristično za osobe čija je svest opterećena grubom materijalnom spoznajom, ili stresom. To je ekstremni slučaj pomeranja pažnje ka suptilnoj i gotovo nematerijalnoj ravni, što si i napomenula u drugom kontekstu. Zbog toga oni koji u svesnom stanju osete "propadanje" neće se zbuniti kad se ono ponovo desi.. Osobe koja ja lično znam su se veoma promenile posle tog iskustva. Prestale su biti nervozne i napete, odjednom su postali puni razumevanja i ljubavi za ljude. Za sve one koje poznajem taj "patern" je bio praktično - identičan. Što upućuje na proširenje uskog viđenja realnosti, proširenje svesti, i nestanak straha od smrti - kod većine..
Kako si ti sama rekla:
Ono što je sigurno je da je u trenutku smrti veoma važno kakvo je stanje bića, duha osobe i kakav je sadržaj njene svesti. Taj sadržaj uveliko određuje iskustvo "kliničke" smrti. Ali, ogradio sam se zbog toga što su mišljenja o tome različita, a objašnjenja za svaki pojedinačni "slučaj" su obimna..
Tibetanska Knjiga Mrtvih je prevedena odavno, pa se može pročitati dosta o tome. Naravno, ko može da razume.. Neke druge, možda i važnije, nisu prevedene..
Kažeš, da ne raspravljamo.. Pa ok, i ne moramo, jer ipak je ovo "tanak led", stvoren od verovanja, intuicije, tuđih iskustava i vlastite duhovne evolucije i veoma subjektivnih viđenja na istu stvar.
Slažem se sa tobom da strah od gubitka svega stečenog može da bude značajan.
Ali da čovek shvati da se ne treba plašiti, treba ipak da postoji neki razlog. Bez jakog razloga to se neće desiti. A najvažniji razlog po meni je proširenje uskog vidokruga svakog pojedinačnog čoveka, ali i društva u celini - proširenje uske svesti, i doživljaj širine i punine čitave kreacije, pa i tog dela koji se odnosi na vrhunske transformacije, nazvane "smrt".

Ne bojim se svoje smrti, to nas sve čeka, zar ne?!
Međutim, bojim se smrti meni dragih osoba. [/font]

bojim se onoga sto dolazi posle smrti a ne smrt

ja se ne plašim smrti zbog nje same....zbog toga što ću umrijeti...nego se plašim načina na koji će se to desiti....da li će to biti posljedica neke bolesti...neka katastrofa...da li će biti bolno...ko će to sve gledati...i tako....
moglo bi se reći da se najviše bojim bolesti!
uff!!

upravo tako.
i onako je smrt jedina istina u nasem zivotu...

Pa nije bas jedina, ako je uopste istina.. Jer, ona postoji zato sto postoji zivot - da nema zivota ne bi bilo ni smrti. U najmanju ruku isto je toliko 'istina' kao i sam zivot. :angel: