Naslov: Balašević Poruka od: yu-generation-89 Februar 17, 2007, 01:20:38 Samo da rata ne bude
Pijani momci prolaze Duz nase tihe ulice. Oni u vojsku polaze, Prate ih tuzne curice, Brinu ih slutnje sulude- Da rata ne bude. Ne mogu da me ne sete Suze na vrhu nosica, Devetsto-osamdesete, Ulice Brane Cosica I voza crnog k'o da s njim Zauvek odlazim. Znas sta, Neka mora sve potope, Nek' se gleceri rasture, Vecni snegovi otope, Pa sta, Neka kise ne prestaju, Neka gromovi polude, Samo rata da ne bude. Znas sta, Nek' se doba preokrenu, Nek' se zvezde uznemire, Nek' se planine pokrenu, Pa sta, Vetri nek pomahnitaju Nek' se vulkani probude, Samo rata da ne bude. K'o zlatni prah Oreol sna, Oklopnih malenih glavica, I tvoja ljubav ranjiva, Cuva ih kao lavica, Lose te vesti uzbude, Da rata ne bude. Znas sta, Neka mora sve potope, Nek' se gleceri razvale, Vecni snegovi otope, Pa sta, Kise neka ne prestaju, Neka gromovi polude, Samo rata da ne bude. Znas sta, Nek' se doba preokrenu, Nek' se zvezde uznemire, Nek' se planine pokrenu, Pa sta, Vetri nek pomahnitaju, Nek' se vulkani probude, Samo rata da ne bude. Samo da rata ne bude, Ludila medju ljudima, Veliki nude zablude, Plase nas raznim cudima I svakoj bajci naude, Da rata ne bude. Naslov: Djordje Balasevic - Nevernik Poruka od: yu-generation-89 Februar 17, 2007, 01:23:06 K'o ukleti jedrenjak
u gusti modri mrak uranja kolodvor. O, dobra noć Banja Luko! Ne, ne dolazim, samo prolazim. Nismo se videli dugo. Dal' to beše čast, šinjel maslinast? Znam, ona spava sad i možda ponekad predgradjem njenog sna prošeta ludi desetar. Dal' ikad pomisli uz prozor pokisli il' je sve pomeo vetar? Hej, oči čarne ispred kasarne! Njenima nisam bio po volji, važno im bilo odakle su moji. Zašto to smeta, sa ovog su sveta, hlebotvorci, čestit soj? Njen me je baba uz'o na nišan: dal' sam od njinih il' baš i nisam? Sloven sam, belac, slobodni strelac. Mani se čiča, ja sam svoj. Od Stare Kanjiže, pa malko naniže, gde Tisa uspori dići ću salaš na bregu. Možda im pobegne kad žito polegne, kad se jarebice legu. Možda kad sneva meni dospeva. Otpravnik klima crvenom kapom: "Vreme je bilo, 'ajmo polako". Prosipa vetar behara pehar, spavaj mala, mašala. Ne volim kad me uzmu na nišan: dal' sam od njinih il' baš i nisam? Sloven sam, belac, slobodni strelac. Za svaki slučaj, još uvek samo svoj. Naslov: Djordje Balasevic - Svirajte mi jesen stize dunjo moja Poruka od: yu-generation-89 Februar 17, 2007, 01:36:33 Toga jutra sam stigao putničkom klasom,
pa kući sa stanice časom, kroz bašte i prečice znane. A u vojsci sam stekao druga do groba i hroničnu upalu zgloba - suvenir na stražarske dane. Usao sam na prstima mati beše već budna i brzo se prekrstila. Reče: "Prošlo je ko za čas, baš si stigao dobro jer svatovi su tu kod nas pa će ti svirati, a ti ćeš birati". Svadba beše k'o svadba, i šta da se priča, parada pijanstva i kiča i poznata cura u belom. Već po redu poželeh im zdravlje i sreće iz ruku mi otela cveće i sakrila pogled pod velom. Tad me spaziše cigani kum je tražio pesmu, al' ja sam stig'o, briga njih Širok osmeh i zlatan zub: "Znam da nije ti lako, al' danas nemoj biti grub nego zapovedi šta ćemo svirati." Svirajte mi: "Jesen stiže dunjo moja", jesen rana, nek zazvone tambure u transu Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac al' ja moram čuti tu romansu. Svirajte mi: "Jesen stiže dunjo moja", al' polako, da mi ne bi koja reč promakla, sklon'te čaše i bokale, razbio bih svet od šale, da je samo slučajno od stakla, dunjo moja. Retko odlazim kući, a pišem jo ređe, i slike su bleđe i bleđe pa lepe potiskuju ružne. Al' nekad poručim piće i tako to krene, pa stignem u svatove njene sve prave su ljubavi tužne. Nikom ne pričam o tome Brzo dođe taj talas i znam da ću da potonem. Spas mi donose cigani oni imaju srce, za svakog od nas, briga njih, oni me pitaju šta da sviraju... Svirajte mi: "Jesen stiže dunjo moja", jesen rana, nek zazvone tambure u transu Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac al' ja moram čuti tu romansu. Svirajte mi: "Jesen stiže dunjo moja", al' polako da mi ne bi koja reč promakla. Sklon'te čaše i bokale, razbio bih svet od šale da je samo slučajno od stakla, dunjo moja... Naslov: Djordje Balasevic - Lepa protina kci Poruka od: yu-generation-89 Mart 06, 2007, 19:11:01 Jos sam bio sasvim mlad,
neke barske ptice sam lovio tad, kad je dosla da se kupa lepa protina kci. Nije znala gde sam ja, da je gledam, krisom, kroz trsku i sas. A preko reke noc je pala kao plast. Mesec tinja, nad vrbakom, srebri nebo, zvezda roj, i kapi vode kao biseri koji blistaju svud po njoj... O srce ludo, ludi sni, vec se moji drugovi momcili svi, a ja sam hteo samo jednu: lepu protinu kci. Cudnom pesmom, zvoni drum, te su zime svatovi dosli po nju, iz daleka, neki svet za mene tudj. Bas sam prosao sokakom, padao je prvi sneg. I jos ponekad zazvone praporci sto je odnose, ko zna gde... Da se zenim, imam kad. Ja sam, eto, ostao momak do sad. Nikad vise nisam sreo lepu protinu kci. Jedan zivot, miran, tih, Nekad bacim kartu il' napisem stih. Stvari teku ja se drzim izvan njih. I ljubim dobre, ljubim lake Neke prave, a neke ne. I sve su vile, sve su kraljice. I sve su nevazne, naspram nje... Naslov: Djordje Balasevic - Badnje vece Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Maj 06, 2007, 22:02:11 Kao davni greh,
uvek mi se ista javljas. Odzvanja ti smeh, cipele u prozor stavljas. I vecno sanjas, svetom putujes bez putovanja a Badnje vece dolazi. Mogla si mi bas i reci neke reci nagle. Oci su mi, znas, pune one iste magle. Al' suprotnost susta, sad u meni tuga koren pusta a badnje vece prolazi. To je bilo nase zadnje, sad opet zvona zvone - slusam to. Ne, nije svako vece Badnje, al' ovo danas, sasvim slucajno - Badnje je. U poslednji cas, kao uvek na to vece, gospodja do nas unucima kolac pece. U mojoj sobi samo stari veker vreme drobi a Badnje vece prolazi... To je bilo nase zadnje, sad opet zvona zvone - slusam to. Ne, nije svako vece Badnje, al' ovo danas, sasvim slucajno - Badnje je... Naslov: Balašević Poruka od: Skorpija Mart 09, 2008, 18:22:04 Dođoška Njenog brata znao sam tako, iz čuvenja... Nisam puno mario za te dođoše... Vukla se ko kornjača jedna jesen lenja, Spori dani davno prođoše... Pretio je da će on na put da mi stane I da mu se sestre okanem... A mi smo samo šetali i pomalo kisli... Dobro sam se nagled'o njenih koraka... Druge su mi devojke pobegle iz misli, Prhnule... Ko jato čvoraka... Tih je dana zvonilo u čast Malog Princa I odvažnog Bilbo Baginsa... Na svim mojim crkvama satovi su stali... Kazaljke se, srećom, baš tada sklopiše... Sto hiljada reči znam... Al' jedna mi fali... Da nju kako treba opišem... I... sram ga bilo, gospodo, ko pomisli loše... Al'... ni nalik na druge dođoše... Otad baš ne uzimam svaku što se pruža... Srce se odupire, pa se privikne... Al' zumbuli su zumbuli, a ruža je ruža Pa da na kraj sveta iznikne... Ma, da se redom postroje odavde do ćoška Nijedna ko moja dođoška... Ta, idi... Kao moja lepa dođoška... Naslov: Odg: Balašević Poruka od: Skorpija Mart 09, 2008, 18:27:57 Morao sam da se odselim Prolaze gradom umorne bivse lepojke iz moje slatke mladosti. Skrivaju bore, s linijom se bore, vreme im smislja pakosti. Najbolji momci sa korzoa, mladi lavovi, mangupi, ugursuzi, sad su soferi, magacioneri, kriju ih mracni bircuzi. I kad o tome razmislim, ja sam kriv sto zivim s tim. Morao sam da se odselim, da se davno izgubim. I da se nikad ne vratim, da ih onakve zapamtim, morao sam da se odselim kad mi je bilo dva'estri. I ja sam bio decko s gitarom, mali car, sasavi boem za sve njih. Decko s gitarom, danas decko s honorarom koji ga odvaja od svih. I kad o tome razmislim, ja sam kriv sto zivim s tim... Naslov: Odg: Balašević Poruka od: Skorpija Mart 09, 2008, 18:46:44 Provincijalka Rekli su mi da je došla iz provincije strpavši u kofer snove i ambicije.. Drug je studirao sa njom pa smo se najzad sreli ona i ja shvatih... Bože, ovo je sazvežđe za nju - provincija... Srce stade k'o dete da se otima... tražili smo se po prethodnim životima.. Ostavih iza sebe svet, zablude, promašaje koji tište prosto, lako, k'o neko beznačajno pristanište... O da mi je da se još samo jednom zaljubim opet bih uzeo kostim večnog dečaka... i opet bih smislio kako da prodangubim dok ona ne sleti niz hodnik studenjaka... Gorda naspram podsmeha i spletki poslednjih, usamljeni galeb iznad mora osrednjih... Reči bi sve pokvarile, samo se ćutke pokraj mene stisla sami... svoji... izbeglice iz besmisla... O da mi je da se još samo jednom zaljubim opet bih gledao niz kej kao niz prugu i opet bih znao da se u oblak zadubim i čekao bih samo nju, nijednu drugu Napiši mi pesmu, mazila se. Nisam znao da li ću umeti. Reči jesu moje igracke, cakle mi se u glavi kao oni šareni staklići kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u očima kad zažmurim... ali postoje u nama neke neprevodive dubine... Postoje u nama neke stvari neprevodive u reči... ne znam... Napiši mi pesmu, molila je. I nisam znao da li ću umeti. Voleo sam je tako lako a tako sam teško to znao da pokazem... A onda odjednom raspored mladeža na njenim leđima kao tajna mapa pokazao mi je u koje zvezde treba da se zagledam i tako... eto ti pesma, ludo jedna... Naslov: Odg: Balašević Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Mart 09, 2008, 18:49:02 Lunjo Lunjo, moj stari kofer opet mirise na sive ceste a tvoja soba na mandarine i przen kesten. I toplo je tu, tu ispod tvog krova. O, dobro je tu, u zamku iz snova, pa sretna ti nova. Lunjo, sad cu ti reci i vise nikom i vise nikad: svako je od nas ponekom slican al' ti si unikat. Procitas me, znam, od slova do slova. Precutis to, znam, k'o pametna sova, pa sretna mi nova. Ti uvek znas najbolji nacin, s tobom lako stizem na tron. Ti si ta nit, taj retki zacin koji daje poseban ton. Ti si mali carobnjak koji donosi spas a svi ti pajaci na pokretnoj traci nek zure bez nas. Lunjo, ako me traze ti slazi da sam odavno mrtav. Spusti roletne i navij sat na sredu, cetvrtak. A napolju mraz i magla i zima. A napolju mrak al' ovde sve stima, od kad tebe imam. Ti uvek znas najbolji nacin, s tobom lako stizem na tron. Ti si ta nit, taj retki zacin koji daje poseban ton. Ti si mali carobnjak koji donosi spas a svi ti pajaci na pokretnoj traci nek zure bez nas. Ti uvek znas najbolji nacin, s tobom lako stizem na tron. Ti si ta nit, taj retki zacin koji daje poseban ton. Ti uvek znas najlepse reci, ti cak i cutis vise od svih. Ti imas smeh koji sve leci, ti od psovke nacinis stih. Naslov: Odg: Balašević Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Mart 09, 2008, 18:51:30 Tvoj neko U jednom od onih pajzlova sa kariranim stolnjacima i nekrštenim vinom... Umalo da me Potiski đilkoši konačno dotuku violinom... Pesma beše o suncokretu... do zla boga žalosna... Samo, za nju se kod nas vrlo malo zna... "Kis naproforgo..." Lepi goropadni cvet... Zbog kog se Sunce s neba spustilo na svet... Da sazna što u sene glavu okrene? Da sazna kom se sveti, kad ne gleda za njime ko svi drugi suncokreti? Malo moje ćudljivo... Pusti šta je bilo, ne budi zlopamtilo... Obići svet je zbog tog uzbudljivo... Da bi se ovde vratilo... Digni tu lepu glavu... Pogledaj me bar... U suzici što blista čuda se trista vide... Tvoja je sreća samo tvoja stvar... Al zato tvoja tuga... To je već priča druga... To na moj račun ide... Pipneš jedared šlingu u bećaruše... Pa cela veka snevaš divlje jagode... Zbog nje se rime raspare i naruše... I sve bi htele da se njoj prilagode... Lako je kad te neko ni ne zavoli... Tad samo tamna strana srca zaboli... Teško je kad za nekog jedinog i svog postaneš zrnce soli... Teško je kad Tvoj Neko prestane da te voli... Naslov: Odg: Balašević Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Mart 09, 2008, 18:54:54 Nedostaje mi nasa ljubav Na jastuku... Bdim na ponoćnoj straži kao stari posustali ratnik Kom svaki put od riznice neba jedva zapadne mesečev zlatnik... Pod oklopom drhti košuta plaha večno gonjena tamnim obrisima straha Koja strepi i od mirnih obronaka sna... Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje se život kruni uzalud... Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud... Ja znam da vreme ne voli heroje... I da je svaki hram ukaljalo... Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije valjalo... Kad potražim put u središte sebe, staze bivaju tešnje i tešnje... I skrijem se u zaklon tvog uha kao minđuša od duple trešnje... Al uspevam da jos jednom odolim da prošapućem da te noćas ruski volem... Šta su reči... Kremen što se izliže kad tad... Nedostaje mi naša ljubav, mila... A bez nje ovaj kurjak menja ćud... Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud... Ja znam da vreme svemu menja boje... I da je silan sjaj pomračilo... Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije značilo... Ponekad još u moj filcani šešir spustiš osmeh ko čarobni cekin... I tad sam svoj... Jer ma kako me zvali ja sam samo tvoj lični Harlekin... Ponekad još... Suza razmaže tintu... I ko domina padne zid u lavirintu... Tako prosto... Ponekad još stignemo do nas... Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje uz moje vene puže stud... Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud... Ja znam da vreme uvek uzme svoje... I ne znam što bi nas poštedelo? Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije vredelo... Naslov: Odg: Balašević Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Mart 09, 2008, 18:58:03 DIVLJI BADEM Vrteli se točkovi mog bicikla. Gde god je stao taj rulet beše premija. Smakla se o stepenik njena štikla. Nekad su pogledi bili čista hemija. Dobro je počela nedelja, poslednje pripreme za maturu. Virili smo u daljine puni nade. Preko gimnazijskog bedema, k'o pravi dekor za avanturu prosuo je nežni purpur divlji badem. Poneli nas vetrovi k'o maslačke. Jedni su leteli lako, drugi padali. I curice su postale prve mačke a loši djaći odjednom svetom vladali. Sve mi je odlično zvučalo. Dobro sam stajao tih sezona. Ljuljale mo oči širom promenade. A nju sam sretao slučajno, uvek je s pogrešnim bila ona, ali znao sam da sanja onaj badem. Stane sve u strofu-dve u baladi: pustinja prošlih minuta i ova zrna sad. I pred treći refren već nismo mladi. Ušla je nedavno sama u kafe "Petrograd". Suviše tajni u očima, u zlati okov joj prstić pao. Molio me dugi pogled da je kradem. Dovraga, kafa je gorčila, al' taj sam ukus odnekud znao: probao sam jednom davno divlji badem. Naslov: Odg: Balašević Poruka od: Skorpija Mart 09, 2008, 23:04:25 Jaroslava Umesto molitve rekla si "O tom ću misliti sutra..." Sa šminkom od gara, ko Skarlet O'Hara... Tvoj preslikan lik I dugo plutala ko brodolomnik ka obali jutra Nekad tišina zna prepasti džina, kad ispusti krik... Još jednu noć si izgurala sama... Čehov je zaspao blaženim snom Ni nezna da je orgijala tama pod prozorom Vetar je vežbao violončelo.. Čežnjive skale u nedogled Zora ti brižljivo pipnula čelo... Negde u tebi je goreo led... Princezo, javi se... Još imam džep u kom se hladni prsti zgreju Pošalji poruku... Da vidim jednom to pisamce na displeju Sve mi nedostaje... Čuvam u damastu još kalup tvoga vrata Princezo, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata... šta ti je? Plima banalnosti tvoj svet zapljuskuje k'o Atlantidu Dok šmrka bioskop, fali ti neko da napravi geg Da ti za rođendan ispiše sonet na komšijskom zidu I s bandom cigana pod tvojim prozorom utaba sneg? Na podmetaču još crtam tvoj profil Suvisna pitanja izbegnem fintom, Ime ti ispišem u svakoj strofi nevidljivom tintom... Pod mojom jelkom do proleća stoji Jedino dar tebi namenjen, Zauvek fosil tvog struka postoji Na mome dlanu okamenjen... Princezo, javi se... neke se pobede dobijaju na juriš Ne tvrdoglavi se.. Priznajem javno da se genijalno duriš Opasno postaje... Na durske akorde se paučina hvata Princezo, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata... Princezo, dosta je... Naslov: Odg: Balašević Poruka od: Skorpija Mart 09, 2008, 23:14:49 Otilija Jedva da se sećam dvanaest zvončića na njenoj bluzici Sam je crni đavo poturio note muzici Vrtela prstić oko dugmeta Starija je sestra bila kao ukleta Obećale, kući, da će doći i pre ponoći Jedva da se sećam prvih pet-sest slova njenog imena Mesec nesto flekav, ko stara trumpeta limena Vitlao Bozić jata zvezdana Mrznuo je Dunav nizvodno od Bezdana A u nasem kraju, lepih seka iznad proseka I baš lakonoga... Za drugoga zaručena, a za mene naručena kod Boga. Moja lepotuška... Nedopijen gutljaj vina, dah karmina na krajičku opuška Ko reči par u spomenar... Jedva da se sećam da je ribnjak bio srmom okovan Tad i nikad više miris'o je sneg na jorgovan O, mati joj njena skrila papuče Od mraza ringlov pred kućom napuče U ocove čizme pa do čarde preko verande Moja lakonoga... Za drugoga zaručena, a za mene naručena kod Boga Moja lepotuška... Nedopijen gutljaj vina, dah karmina na krajičku opuška I teški lom u srcu mom... Ajmo deco... I baš lakonoga... Za drugoga zaručena, a za mene naručena kod Boga. Moja lepotuška... Nedopijen gutljaj vina, dah karmina na krajičku opuška Ko reči par u spomenar... Moja lakonoga... Naslov: Odg: Balašević Poruka od: Skorpija Mart 09, 2008, 23:18:47 Znate l' priču o Vasi Ladačkom? I ja sam je tek onomad čuo. Jednom devet dana nije izlazio iz birtije, kažu da je bio čudna sorta... Otac mu je bio sitni paor, 'ranio je sedam gladnih usti'. Mati mu je bila plava, tiha, nežna, jektičava, umrla je s trideset i nešto... Imali su par jutara zemlje, malu kuću na kraju sokaka. Na astalu navek hleba, taman tol'ko kol'ko treba, al' je Vasa hteo mnogo više... Želeo je konje vrane, po livadi razigrane, sat sa zlatnim lancem i salaše... Želeo je njive plodne, vinograde blagorodne, u karuce pregnute čilase, ali nije mog'o da ih ima. Voleo je lepu al' sirotu, uz'o bi je, samo da je znao: voleš jednom u životu, sad bogatu il' sirotu, to ne bira pamet nego srce... Sve se nad'o da će ljubav proći. Zanavek je otiš'o iz sela. Nikad nije pis'o nikom, venč'o se sa miraždžikom, jedinicom ćerkom nekog gazde... Dobio je konje vrane, po livadi razigrane, sat sa zlatnim lancem i salaše... Dobio je njive plodne, vinograde blagorodne, u karuce pregnute čilase, sve je im'o ništa im'o nije. Propio se, nije proslo mnogo, dušu svoju đavolu je prod'o. Znali su ga svi birtaši, tražio je spas u čaši, ali nije mog'o da ga nađe... Mlad je, kažu, bio i kad je umro - sred birtije, od srčane kapi. Klonula mu samo glava, k'o da drema, k'o da spava i još pamte šta je zadnje rek'o... Džaba bilo konja vranih, po livadi razigranih, džaba bilo sata i salaša... Džaba bilo njiva plodnih, vinograda blagorodnih, džaba bilo karuca, čilaša... Kada nisam s onom koju volem, kada nisam s onom koju volem... Kad ja nisam s onom koju volem, E, kad nisam s onom koju volem... Znate l' priču o Vasi Ladačkom? I ja sam je tek onomad čuo. Čak i oni slični njemu, kada razmisle o svemu, kažu da je bio čudna sorta.. Naslov: Odg: Balašević Poruka od: Skorpija Mart 10, 2008, 23:09:15 NAMĆOR Ne volem... Nikog, lutko... Takva mi je narav... Kao odžak star i garav... Puno dima je kroz mene prošlo... Ne volem... Ujne, strine, šogore, komšiluk... Nataknem ih na čiviluk... Od njih ništa dobro nije došlo... Ne volem... Semenkare... Cigose trubače... Burek... Ulične pišače... Nek mi moju lepu varoš vrate... Ne volem... Džipadžije... Dizel... Butikaše... Restoteke... Tamburaše... Svaku pesmu bar za strofu skrate... Mater im... Al tebe volem, to je fakat... Ti si mi ljubav jedina... Prodaću onu našu kućerdu "na lakat"... Ma nek je stoput dedina... Da kupim četir konja besna... Da ih u oblak upregnem... Pa s tobom di nas niko ne zna uteknem... Ne volem... Kad mi gaće uđu... Di već uđu... Te što brinu brigu tuđu... Košticu u štrudli od višanja... Ne volem... Zatucane... Gratis... Kravataše... Hipohondre što se plaše Da dobiju rak od razmišljanja... Ne volem... onda krvoločne pse i gospodare... Nađubrene trotoare... Maskirne kad navale na pendžer... Ne volem... one lopuže što voze tuđa kola... Znaju azbuku do pola... Miču usnama dok sriču pejdžer... (nji' se malko gadim, pravo da ti kažem...) Al tebe volem, to je fakat... Ti si mi ljubav jedina... Prodaću onu našu kućerdu na lakat... Pa nek je stoput dedina... Da kupim čamac na dva vesla... I onaj šešir rogozan... Pa tebe di nas niko ne zna odvozam... E onda, ne volem šizove i nervne bolesnike... Pre ih puštali za vikend... Sad ih puste pravo pred kamere... E ne volem... Sve te lezibejke, da prostite... Proročice... Travestite... Nek mi gospon-dame ne zamere... Ne volem... Teget girtlu na teget mantilu... Šestu ličku... Sedmu silu... Opa-cupa preko Okučana... Ne volem... Izbore... Televizor... Plakate... Dosta, ako boga znate... Ludnica je kanda otključana širom ostala... (provert'e, molim vas?) Al tebe volem, to je fakat... Ti si mi ljubav jedina... Prodaću onu našu kućerdu na lakat... Pa nek je stoput dedina... Da kupim adicu od peska... Na njoj šumarak nakrivljen... Da tebe di nas niko ne zna sakrijem... Sta je ovo, solo? Uf, ne volem solo...A to je onaj sopran saksofon? To tek ne volem! Ej, ne volem, daklem... Uzdržane... Trezvene... Pa džoging... Takve najpre trefi šloging... Al ni krkanje mi nije blisko... Ne volem... Što odasvud samo čuješ daj mi! Il' se prosi il' se zajmi... Jebo te, ja nikad nisam isko? Ne volem... Štreberčine... Večne odlikaše... Crne rolke i sektaše... Ne padam na Tibet... Ili Burmu... Ne volem... Škrtariju... Intelektualce... Koji važno vrte palce... Kupiš ih za špricer i kavurmu... (koju ja licno, isto, mislio sam na kavurmu, ne volem...) Al tebe volem to je fakat... Ti si mi ljubav jedina... Prodaću onu našu kućerdu na lakat... Ma nek je stoput dedina... Napuklo srce na dve pole... Ljubav je teret pregolem... Baš ni to što tol'ko volem... Ne volem... Joj, ovaj, ovo sto ne volem ovako, kad zavrsi pesmu ovako, k'o racija... Bas je logicno, sta? ...k'o da je upalo nesto..., sta je? Koju logiku te Kole, tu si me nas'o?! :laugh: Naslov: Odg: Balašević Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Mart 10, 2008, 23:14:14 Anita Dal' se bar ponekad seti? Plašim se da ne... Prosto... Ko u opereti... Sklopilo se sve: Violinist, tužni pajac, lepa žena i tokajac, A kulise... Zavejani grad... Vodila me kud je htela, Dobar sam ja gost Verešmarti, Citadela, i Lančani most Zavejani Trg Heroja... Gde poželeh da je moja, I da uvek bude kao tad. Zvonio je cimbal neku tužnu staru stvar Molila me da joj pišem jednom bar Zateklo je jutro snežno same zvezde dve Ljubila me nežno, k'o nijedna pre. Pogledom sam posle dugo pratio njen trag, Zavejanom ulicom Sent Haromsag. Plašila me slutnja neka, Znao sam od pre Sve izgleda izdaleka drukčije. Srce malo jače bije kad se setim nje A Listove rapsodije bude stare sne. Eh, da mi je znati gde je, Dal' se seti kada veje, Il' u inat drugog ljubi tad? Zvonio je cimbal neku tužnu staru stvar Molila me da joj pišem jednom bar Zateklo je jutro snežno same zvezde dve Ljubila me nežno, k'o nijedna pre Naslov: Odg: Balašević Poruka od: Skorpija Mart 10, 2008, 23:22:54 Fina, lagana stvar Tad jos nisam birao ni gde, ni sta sam svirao a bas u tom je car ona je dosla tad i rekla "Pokusaj, napravi jednom bar za mene neku finu, sporu stvar finu, laganu stvar" I od dva-tri akorda jer ni ne umem bolje ja pesma je nastala i cim su culi nju, laganu pesmu tu svi su pevusili i svi su zaneseni plesali uz tu laganu stvar Cule su me krupne zveri producenti, menadzeri shvatili su kakav imam dar nudili mi rajsko voce mnogo love, slavu, ploce ubrzo sam postao superstar Zahvaljujuci muzici bas k'o kuce na uzici svetom me vodili pricali "To je taj, cudo od deteta" a ja sam pevao milion puta jednu istu stvar finu, laganu stvar Verovali ili ne za sve moguce novine dao sam intervju svi su me snimali i ocekivali da kazem kad i gde sam tako genijalno smislio finu, laganu stvar Pisali su da sam zlatan ili da sam cist sarlatan i sve manje ja sam bio svoj kad sam razmislio o tom zamislih se nad zivotom rekoh sebi "Kuci, stari moj" Zeleo sam zivot nov u senci bresta crven krov i moju Ddraganu gde god sam bivao o njoj sam snivao od onog dana jos kad je pozelela da napisem finu, laganu stvar Zeleo sam naci nju i cim stigoh na stanicu upitah dal' je tu tad su mi rekli da se davno udala za nekog mangupa s' kojim je zanesena plesala uz tu laganu stvar Naslov: Odg: Balašević Poruka od: Skorpija Mart 30, 2008, 00:07:01 Slabo divanim madjarski Slabo divanim madjarski nesto malo i to s greskom tecno govorim rukama i perfektno se sluzim smeskom Ali madjarski ne umem daj nauci me 'leba ti nisam mog'o da pomislim da ce mi tol'ko trebati Tvoje oci mastiljave crne zrele visnje spanske tvoje usne sladunjave kao rizling od berbe lanjske Suva trava, sva suskava kao zipon na nevesti ali dzabe pripovedam kada ne umem prevesti Ma, di ces naci boljeg momka za te pare ne budi smesna, draga ti mozes doveka tragati al' neces naci nikog tako mi gitare ko ce te vise voleti i ko ce lepse lagati Slabo poznajem Sent Tomas ali stignem do tvoje kuce tiho zazveckam sibicom sve se ponadam, mozda cuces ali pendzeri miruju a te firange cipkane samo vatru potpaljuju tvojom rucicom pipkane Ma, di ces naci boljeg momka za te novce da ste mi sretni on i ti ja cu se o'ma' skloniti, al' me na svilen gajtan vezi kao zvonce i samo cimni kad pozelis ja cu ti zazvoniti Slabo divanim madjarski nesto malo, a i to mani ucio sam iz citanke al' sam ost'o na osmoj strani Babe su me zacarale perom iz krila selice ali ti ces me resiti moja medena 'celice Ma, di ces naci boljeg momka za te pare ne budi luda, draga ti mozes doveka tragati al' neces naci nikog tako mi gitare ko ce te vise voleti i ko ce lepse lagati Ma, di ces naci boljeg momka za te novce da ste mi sretni on i ti ja cu se o'ma' skloniti al' me na svilen gajtan vezi kao zvonce i samo cimni kad pozelis ja cu ti zazvoniti ;) Naslov: Odg: Balašević Poruka od: Skorpija Mart 30, 2008, 00:13:32 Pa dobro gde si ti Nikad nisam bio momak oko kog se diže larma ali mislim da sam faca i da imam nekog šarma mozda grešim al' ja sam takvog dojma Neki kažu da sam led a neki kažu da sam vatra meni stvarno nije važno šta ko misli ili smatra kada ona o tome nema pojma I uvek smišljam neki novi stih il' neki fazon drukčiji od svih Al' uvek kad je sretnem kažem ja istu stvar Pa dobro gde si ti baš sam ovih dana hteo da te zovnem hej, reci mi da l' još uvek imaš onaj broj sa dvesta tri pa dobro gde si ti što ne navratiš kod kuće sam popodne hej, reci mi kako mama, kako tata, kako baka, kako svi Svake noći sanjam film u kom je ona glavni akter smišljam koju boju voli smišljam kakav je karakter kako spava ili tome slično... Ja bih znao da je volim ja bih znao s njom da maštam da je čuvam, da je ljubim da je lažem, da joj praštam to bih hteo da joj radim lično... I uvek smišljam neki novi stih il' neki fazon drukčiji od svih Al' uvek kad je sretnem kažem ja istu stvar: Pa dobro, gde si ti... Nekad ne znam da li sanjam, nekad ne znam šta je stvarnost... ja sam hteo tačno takvu - to je čudna podudarnost! Tačno takvu... ma ozbiljno vam kazem! Jedni tvrde da je nežna drugi tvrde da je gruba jedni misle da je super drugi misle da je truba ja se slažem ma ja se uvek slažem I uvek smišljam neki novi stih il' neki fazon drukčiji od svih Al' uvek kad je sretnem kažem ja istu stvar... Naslov: Odg: Balašević Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ April 13, 2008, 19:12:24 Zivot je more Život je more, pučina crna, po kojoj tonu mnogi što brode. Nije mi srce plašljiva srna. Ja se ne bojim velike vode. Lome me vali, nose me struje. Oseka sreće, a tuge plima. Šiba me nebo bičem oluje, al' još se ne dam i još me ima. U jutra rana plaše me senke minulih dana. Sećanja mutna kao u laži, kao u snu... Ipak se borim, ipak se nadam, sve manje letim, sve više padam, i sve su jače ruke sto me vuku dnu... Možda će žena svilenog bedra, koja me zove i pruža ruke, uliti vetar u moja jedra, do nove žene do nove luke. Život je more... Naslov: Odg: Balašević Poruka od: ivaccc April 13, 2008, 23:17:11 Kroz tanušnu maglu kao zejtin po staklu dan se razliva tih
Mislim sreda-četvrtak? Il' već neki od njih Najtiše to može, k'o sa predstave loše, iskradam se iz sna Iz ogledala viri jedan stariji ja A nad Novim Sadom vetar kinji oblake Počinje još jedan dan bez nje Drugari u frci, svu su dužni k'o Grci... Krupnih predloga par Kad ono? Sto marona do prvog im završava stvar Na starom Trgu Slobode večna revija mode.. I srce štrucka na tren Neki plešući mantil? Ne... nije njen A nad Novim Sadom vetar konje propinje Prolazi još jedan dan bez nje Kod Lazice Puža je podnošljiva gužva... Katkad poduprem šank I tako... stara garda iz kvarta još se loži na fank I poturaju priče da sve curice liče kada je čaša pri dnu? Pa dobro... Možda jedna na drugu, ali nikad na nju A nad Novim Sadom vetar kači ordenje Prolazi još jedan dan bez nje I lelujam u centru kao fenjer na vetru... Jesen protresa skut Ne vredi... Potrebno je bar dvoje da se ukrsti put Zamrzavam sliku na poznatom liku, dok se šunjam u san Da ne primete tamo da sam odsutan? A nad Novim Sadom primirje Prolazi još jedan dan bez nje Naslov: Odg: Balašević Poruka od: ivaccc April 13, 2008, 23:18:45 U prvi suton jesen je napala na kej
Park se šepurio u žutom k'o stari ušminkani gej Na uglu Glavne i Dunavske u moj je prostor kročila Titrava, poput sveće slavske... Senka sa njenim očima A bila je cvetak... No, to je jučerašnja vest Svi smo mi Gospodari Sveta tu negde s dvadeset i šest Naš grad je bio njen lični atelje Veliki film se snimao Bila je jedna od tri želje koje sam ikad imao Za druge je smišljala slatke kolekcije... Više ukrase... u bojama nežnim i toplim Za sebe žaketiće od nekih grubih štofova Nisu vredele lekcije... Navukla se... na pilule i Dženis Džoplin I prve paketiće od onih Propalih Grofova A priču je moju slušala skeptično Za nju je, naravno, to bilo totalno falš i patetično Male banalne strasi... Ljubav, ljubomora, čežnja i bol i tom slično Užas... Patetično U prvi suton odjednom je zahladilo Davno sam nučuo da je "na žutom"... (Šta da kažem...) Nije me iznenadilo Do gala revije smo, eto, napokon stigli... Dame i gospodo, ofucana kolekcija za strašila Na koncu priča vodi igli... E, lutko... Super si model sašila Ja sam pred život istupio naježen... I razdrljen K'o pred streljački vod u zoru I strah me... Nepromenjen... Dok metak putuje Al' sa sudbom se natežem... Onako zagrljen K'o dve pijane lude na šoru Znam, kaljavo ordenje na mom kaputu je... Pričaj mi malo o patetici Tvoji su sveci za mene tek ubogi mali heretici? Pričaj mi malo o tome... Ili nemoj? Naslov: Odg: Balašević Poruka od: Spayky April 13, 2008, 23:43:16 Boza zvani pub
Ovo je prica koju vrlo rado pricam to je prica o Bozi zvanom Pub jedni ga hvale, drugi zale treci kazu 'e moj brale taj je bio kvaran kao supalj zub Odavde pa sve do Peste i do Srema na jug jos prica bajke o njemu mutni kockarski krug i kazu taj u zivotu nije igrao na dug I svi se slazu kako danas nema takvih kao sto je Boza Pub Negde je imao imanje to se znalo vise manje mada o tom nije pric'o ni za lek treb'o je biti veterinar al' je ter'o neki inat pa je ziveo od kocke ceo vek O taj je pratio karte k'o da vidi kroz njih i uvek 'ladan ko spricer uvek opasno tih i samo kad ga tera maler on bi rekao stih I svi jos pamte reci kojim maler tera Boza zvani Pub Ref. Dzaba vam novci, moji sinovci dzaba vam bilo dobre volje i pogledi cvrsti, lepljivi prsti ja ipak varam malo bolje e pa da A karta je kurva izvin'te me sto psujem jer ja samo pricam onako kako cujem i ako su lagali mene i ja lazem vas Tu pricu zna svako od vraga do popa jer mnogi su mangupi ostali tropa kockar se krije i cuci u svakom od nas i ceka pravi cas Jednom se kart'o s nekim ruskim emigrantom to je bio lihvar bogat kao knez igrao je i upravnik poste zvani Ljupce od miloste i neki svercer kog' je jurio sav srez U to je partija bila, jos se prica o njoj kibiceri u transu, 'ladan probio znoj na stolu kamara para da ne spominjem broj I povuk'o je damu na osamnaest mrtav 'ladan Boza Pub Al' znate za ono kad je sa izvesnim baronom igr'o cetiri dana, to je bio rat isle ga stalno karte jake pa je odneo fijaker crnog konja, tabakeru, stap i sat Baron je pric'o posle da je spil bio star da je previse pio, da ga poneo zar pa svi sto gube se ljute to je poznata stvar I svako gubi bar po nekad al' nikad Boza zvani Pub Ref. Sa svalerske strane nije spad'o u tarzane al' daleko od tog da je bio zec imao je neke tu i tamo, al' svi dobro znamo da kod zena igra neki peti kec Ljubav je igra u kojoj cesto ne pali blef srce se otvara teze nego najbolji sef imao je on svoje dame karo, pik, herc i tref I bio im je veran sve do sudnjeg dana Boza zvani Pub Gospodo draga, on je nestao bez traga i to celoj prici daje cudan tok neki se dzambasi kleli da su kod Sombora sreli nekog tipa sto je bio isti on Mozda ga odvela karta cak u Prag ili Bec vec dugo o njemu niko nije cuo ni rec da l' se jos drzi na svetu il' je predao mec Pa s andjelima na vrh neba igra raub, preferans i ajnc Naslov: Odg: Balašević Poruka od: Spayky April 13, 2008, 23:49:44 Neki novi klinci
Moj deda vec dugo ore nebeske njive ali baka jos cuva sve stvari i sliku naseg sveca na dan kad sam rodjen tu je posadjen orah i u avliji pod gustom krosnjom sad igraju se deca Neki novi klinci, neki novi klinci neki novi klinci 2x Kroz maglu treperi devet sveca na torti tad sam dobio par mandarina i malog, belog zeca u maju jos uvek zriju komsijske baste ali tresnje i zelene kajsije kradu druga deca Neki novi klinci, neki novi klinci neki novi klinci 2x Moj drugar Milutin druga klupa do vrata ima klinca od cetiri i po i uci ga da peca ponekad ga sretnem mahne kroz prozor kola al' u borbi za loptom sad jurcaju neka druga deca Neki novi klinci, neki novi klinci neki novi klinci 2x A ja, ja se kockam s' prevarantom zivotom iz rukava on svakoga dana izvuce nekog keca i stariji mi kazu "Sad si u pravom dobu" a u ulici Jovana Cvijica rastu druga deca Neki novi klinci, neki novi klinci neki novi klinci 2x Naslov: Odg: Balašević Poruka od: Spayky April 14, 2008, 00:00:08 Prica o Vasi Ladackom
Znate l' pricu o Vasi Ladackom i ja sam je tek onomad cuo jednom devet dana nije izlazio iz birtije kazu da je bio cudna sorta Otac mu je bio sitni paor 'ranio je sedam gladnih usti mati mu je bila plava tiha, nezna, jekticava umrla je s trideset i nesto Imali su par jutara zemlje malu kucu na kraju sokaka na astalu navek hleba taman tol'ko kol'ko treba al' je Vasa hteo mnogo vise Zeleo je konje vrane, po livadi razigrane sat sa zlatnim lancem i salase zeleo je njive plodne, vinograde blagorodne u karuce pregnute cilase ali nije mog'o da ih ima Voleo je lepu, al' sirotu uz'o bi je samo da je znao voles jednom u zivotu sad bogatu il' sirotu to ne bira pamet nego srce Sve se nad'o da ce ljubav proci zanavek je otis'o iz sela nikad nije pis'o nikom venc'o se sa mirazdzikom jedinicom, kcerkom nekog gazde Dobio je konje vrane, po livadi razigrane sat sa zlatnim lancem i salase dobio je njive plodne, vinograde blagorodne u karuce pregnute cilase sve je im'o - nista im'o nije Propio se, nije proslo mnogo dusu svoju djavolu je prod'o znali su ga svi birtasi trazio je spas u casi ali nije mog'o da ga nadje Mlad je, kazu, bio kad je umro 'sred birtije od srcane kapi klonula mu samo glava ko da drema, ko da spava i jos pamte sta je zadnje rek'o Dzaba bilo konja vranih, po livadi razigranih dzaba bilo sata i salasa dzaba bilo njiva plodnih, vinograda blagorodnih dzaba bilo karuca, cilasa kada nisam s onom koju volem kada nisam s onom koju volem Znate l' pricu o Vasi Ladackom i ja sam je tek onomad cuo cak i oni slicni njemu kada razmisle o svemu kazu da je bio cudna sorta Naslov: Odg: Balašević Poruka od: Skorpija April 26, 2008, 00:21:09 ... I poturaju priče da sve curice liče kada je čaša pri dnu? Pa dobro... Možda jedna na drugu, ali nikad na nju A nad Novim Sadom vetar kači ordenje Prolazi još jedan dan bez nje Nepravaziđeni Balašević... jednom rečenicom kaže sve... Naslov: Odg: Balašević Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Jun 07, 2008, 18:47:07 Maliganska
Zivot bas i nije Bog zna sta al' za svaki slucaj uvek uzmem sta mi da frtalj 'leba, metar neba i pun sesir sna al' djavo gleda da i njemu bude fino pa katkad sav taj dzumbus umoci u vino Ref. Dajte mi vino, vino nek se toci dok traju dani, a narocito noci jer tu je tuga ta moja verna druga a kad je tuga onda treba da se cuga Dajte mi vino ja nemam drugih zelja ni blizeg roda, ni boljih prijatelja jer tu je tuga ta moja crna kuga a kad je tuga onda mora da se cuga Srecu sam ko rukav izvrto s vrha brda svaka staza vodi nizbrdo malo ko je, cedo moje, tome izvrdo ali kad cugnem, ja lakse misli sredim znam, tu sam 'di sam al' bar se manje jedim Ref. S jeseni, kad bagrem opadne potera me maler, stagod pocnem propadne jos mi se u inat ta sto ne sme dopadne e stara rana se vida starim lekom dabome vinom, ta ne bi valjda mlekom Naslov: Odg: Balašević Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Jun 07, 2008, 18:56:32 Naposletku
Naposletku, ti si dobro znala ko sam ja otkud sad te suze, moja mila, rekla si da se za to cak brsljan ne hvata zalud izguzvana svila... To je tako, ne pravi od tuge nauku mani svetlo na sledecem bregu okopnice moj otisak na tvom jastu kao jezuska u snegu... Razbicu gitaru,crn je mrak ispunjava odavno se svoje pesme bojim pomera u meni neke gene Dunava pa ja tecem i kad stojim Ali opet da l' bi ikad bila moja ti da sam vojnik u armiji ljudi rekla si da bas ne umem novce brojati i da je nista sve sto nudim... Ref. Naposletku, ti si navek znala da sam svirac, brosic sto se tesko pribada da me moze oduvati najblazi nemirac da cu u po reci stati, da se necu osvrtati nikada Redjas po vitrini fini porculanski svet al' ja sam figurica bez ziga pazi to je bajka sto ti pada na pamet fali ti bas ovaj cigan... Tek u jesen otkriju se boje krosanja sve su slicne u leto zeleno naposletku ti si dobro znala ko sam ja cemu suze lepa zeno... Draga moja, ti si navek znala da sam pajac moj je sesir satra pomicna, usne tice-rugalice a u oku tajac... da sam kaput sa dva lica... da sam Gospo'n propalica obicna... Naposletku, ti si navek znala da sam svirac, da je nebo moja livada da me moze oduvati najblazi nemirac da cu u po reci stati, da se necu osvrtati nikada... da cu u po reci stati, da se necu osvrtati... Naslov: Odg: Balašević Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Jun 07, 2008, 19:43:54 Crni labud
Čim došla je i prošla meni pade na um: Hej, to je moj par! I prvi put je vidim, ali poznajem nju, sasvim lucidna stvar. Gde je to zivela? Gde se to skrivala? Što je nisam video pre? Koga je ljubila, koga je snivala? Nekakve folere - mrzim ih sve! Poručuje kampari, mirno povlači dim, lupka čašom o šank. Okrenula se karta, sad sam načisto s tim, ona sad drži bank. Sva elegantna, tanka i mistična, da'l pri hodu i dotiče pod. Sve mi to liči na Pjotra Ilića, priču o jezeru, o dobru i zlu. Hajde povedi me, Crni Labude, ja sam slutio da ćeš doći! Daj, poljubi me i pogubi me, sad sam spreman, sad mogu poći. Upućuje mi pogled kao dodir na tren, hej, al' tren jako dug. Znam, prob'o sam sve i sad sam konačno njen, ona zatvara krug. Ona je drukčija, s njom nema šmekanja, i mnogo bolje nosi moj stil. To nije putnica za listu čekanja, čim se spakuje, startuje već. Hajde povedi me, Crni Labude, ja sam slutio da ces doći! Daj, poljubi me i pogubi me, sad sam spreman, sad mogu poći. Trošio sam život kao šećerni štap, hej, sladak i lep. I šarao i varao i stvarao bol, vuk'o vraga za rep. Ti nosiš račun za sve te zablude, o tvome vratu vidim svoj krst. Ja sam te čekao, moj Crni Labude, jos od ko zna kad, pođimo sad. Hajde povedi me, Crni labude, ja sam slutio da ćeš doći! Daj, poljubi me i pogubi me, ja sam spreman, sad mogu poći, sa tobom. Daj, dotuci me, Crni Labude, i ne štedi me ove noći. Hajde, vodi me, oslobodi me, svi to moramo jednom proći, bar nekad. Hajde povedi me, Crni Labude, ja sam slutio da ćeš doći! Daj, povedi me, ispovedi me, sad sam spreman, sad mogu poći. Naslov: Odg: Balašević Poruka od: partibrejker Jun 20, 2008, 20:25:27 U ime svih nas
iz pedeset i neke za zakletvu Titu ja spevo sam stih. Ne spominjem proslost i bitke daleke, jer rodjen sam tek posle njih. Al' zivot pred nama jos bitaka skriva i preti nam, preti o duboki vir. Ja znam da nas ceka jos sto ofanziva jer moramo cuvati mir. Racunajte na nas. Sumnjaju neki da nosi nas pogresan tok, jer slusamo ploce i sviramo rok. Al' negde u nama je bitaka plam i kazem vam sta dobro znam: 'Racunajte na nas. ' U ime svih nas iz pedeset i neke za zakletvu Titu sam spevala stih. Ne spominjem proslost i bitke daleke, jer rodjena sam posle njih. U nama je sudbina buducih dana i neki se mozda plase za nju. Kroz vene nam protice krv partizana i mi znamo za sto smo tu. Racunajte na nas. Sumnjaju neki da nosi nas pogresan tok, jer slusamo ploce i sviramo rok. Al' negde u nama je bitaka plam i kazem vam sta dobro znam: 'Racunajte na nas. Naslov: Odg: Balašević Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Jul 06, 2008, 23:56:17 Miholjsko leto
Do pola jedan je bila na času klavira... Onda korakom merila grad... I usput gledala izloge... Pardon... Svoj odraz u njima... U kosi još, poput venca, ona molska kadenca... Mala vračka da upravo tad... Uz "caffe Kibic" polagano nadođe On... Kao plima... Tajne su tu zato da ih neko nasluti... Postoji reč koja vredi tek kad se odćuti... Bogu je kanuo čaj... Svud je prsnuo sjaj... Jedan platan će ostati zlatan... Ona kroz smeh čvrsto svoju kajdanku stišće... Ne drhti On... To je samo to uvelo lišće... Blaženo Miholjsko Leto... Jedno i sveto za njih... A On je nosio naglas svojih Skoro Osamnaest... Sve češće mu govore "Vi"... Begeš u grudima udara... Bije u bronzane žice... U džepu sretni staklenac... Ko ono novčić i zdenac... Mala vračka da nestanu svi... A Ona bane ko lupež... I prospe mu kosu u lice... Kao osrednji klošar, malo prosed... I prostar... Na uglu sam zastao sam... Ne tako dobar oktobar... I misli sve... U "ruskom štimu"... A onda shvatih, na prepad... Da te volim, ko nekad... Vreme samo raspiruje plam? U meni "miholjsko leto"... To prkosno sunce pred zimu... Naslov: Odg: Balašević Poruka od: alice in velvet Septembar 17, 2008, 18:52:28 Nemam nista s tim - Djordje Balasevic
Ona je volela blues, njen kralj zvao se peter green, A ja, sasvim slucajno tu... za taj film neko levi, sasvim... Uvek je gledala sat, i cim sklope kazaljke krug Ko mala bi saputala tad, da negde neko misli na nju. U njenoj sobi mala riznica greha, kao duga, preko besmisla most... Puno knjiga nekog prebeglog ceha, i sportska stampa ako naidje gost... Uglavnom prodje sve, ali ostane blues, Boje se razliju kad ga cujem na radiju... Ubija metronom... sta taj sat radi tu? Jedan i nula pet, neko misli na nju. Negde u meni je kvar, i mrak sto me gricka k'o mis... I sav sam kao ona staklena stvar u kojoj veje kada je pomeris. U ovoj sobi ravnoteza je prosta: Sto i krevet i prekidac za luc... Ispod cena mole cenjenog gosta da pre puta ne zaboravi kljuc. Uglavnom prodje sve, ali ostane blues, Boje se razliju kad ga cujem na radiju... Ubija metronom... sta taj sat radi tu? Jedan i nula pet, neko misli na nju. Ona je volela blues... Oh, yeah, lucidni peter green... A ja, ja sam voleo nju, a blues... sta blues? Nemam nista sa tim. Naslov: Odg: Balašević Poruka od: alice in velvet Septembar 17, 2008, 18:53:54 Odlazi cirkus - Djordje Balasevic
Odlazi cirkus iz naseg malog grada Sirokim drumom sto izlazi na most Odlazi cirkus i ja se pitam sada Ko je domacin a ko je bio gost Nestaje cirkus u sirokoj ravnici U kisnoj noci za njim se svetli trag Odlazi fakir i artisti na zici I tuzni pajac sto bio mi je drag Da l' je sve bilo samo fol Da l' je sve samo jeftin trik Il' sve te maske kriju bol I neki sasvim drugi lik Pricace deca o svetlima arene Vezbace krisom kod kuce neki stos Ali vec sutra, cim prodje neko vreme Samo ce retko pomisljati na to Ostace okrugli trag na mestu satre Gde se rvao s tigrom hrabri grk I par plakata, na njim augtac vatre Kojem ce klinci vec nacrtati brk Da l' je sve bilo samo fol Da l' je sve samo jeftin trik Il' sve te maske kriju bol I neki sasvim drugi lik Odlazi cirkus za sve je bolje tako Mnogi su predstavu shvatili za sada Druge pajace ce masa naci lako Kad drugi cirkus dodje u nas grad Ma, sve je bilo samo fol Sve je to samo jeftin trik I sve te maske kriju bol I neki sasvim drugi lik Naslov: Odg: Balašević Poruka od: alice in velvet Septembar 17, 2008, 18:55:05 Devojka sa cardas nogama - Djordje Balasevic
Nosila je jelek svileni, kao u pesmi narodnoj I krstic, znak na lancicu da nekog ceka, navodno. O, to su bili svatovi, sve kiceni i zlaceni, A mi smo bolje svirali neg' sto smo bili placeni, Al' dobro, sad... Nosio sam sal od kasmira i prsluk protkan tajnama. Bas od takvih su je cuvale tetke sa 'ladnim trajnama. K'o srna me je gledala, zalosnom pesmom sludjena. Cije si, pile pirgavo, sto nisi meni sudjena? Ej, da... Hej, pusti kose pune polena, hajde, bas u inat babarogama! Hop-la, digni suknju iznad kolena, Znam da krijes cardas u tim lepim nogama... Rekoh joj 'bezi, mani se, i trazi bolje partije. Premala je moja tambura da te od kise sakrije. Ja nosim cizme skitanke, mene je tesko voleti... Pa da... Hej, pusti kose pune polena, hajde, bas u inat babarogama! Hop-la, digni suknju iznad kolena, Znam da krijes cardas u tim lepim nogama... Hej, doleti, mala senice, tu na moje zlatne civije. Vatra sara tvoje zenice. Razbij nesto i zaigraj ludo, divije... Naslov: Odg: Balašević Poruka od: Skorpija Januar 10, 2009, 23:12:38 Ankica Kroz tanušnu maglu kao zejtin po staklu dan se razliva tih Mislim sreda-četvrtak? Il' već neki od njih Najtiše što može, ko sa predstave loše, iskradam se iz sna Iz ogledala viri jedan stariji ja A nad Novim Sadom vetar kinji oblake Počinje još jedan dan bez nje Drugari u frci, svu su dužni k'o Grci... Krupnih predloga par Kad ono? Sto marona do prvog im završava stvar Na starom Trgu Slobode večna revija mode.. I srce štrucka na tren Neki plešući mantil? Ne... nije njen A nad Novim Sadom vetar konje propinje Prolazi još jedan dan bez nje Kod Lazice Puža je podnošljiva gužva... Katkad poduprem šank I tako... stara garda iz kvarta još se loži na fank I proturaju priče da sve curice liče kada je čaša pri dnu... Pa dobro... Možda jedna na drugu, ali nikad na nju... A nad Novim Sadom vetar kači ordenje Prolazi još jedan dan bez nje I lelujam u centru kao fenjer na vetru... Jesen protresa skut Ne vredi... Potrebno je bar dvoje da se ukrsti put Zamrzavam sliku na poznatom liku, dok se šunjam u san Da ne primete tamo da sam odsutan? A nad Novim Sadom primirje Prolazi još jedan dan bez nje... Naslov: Odg: Balašević Poruka od: Skorpija Jul 22, 2009, 22:29:31 POSEDNJA NEVESTA
Vesnik svadbe po sokaku svuda je... Brinu snajke šta će koja mesiti... Neko mi se, kanda, skoro udaje? Moralo se i to jednom desiti... Tu livadu ja sam prvi kosio... Pričam više nego što bih smeo... Ajde... Odavno bih je zaprosio... Da sam samo hteo... Vetrić glanca krune granja... Tamiš nosi par lokvanja... Račun svedi: šta sad vredi mladost, tričava? Nevažno je to sve skupa... Sećanje je smešna lupa Koja sitne stvari uveličava... Oprezno s tom violinom... Ona čezne za tišinom... Ko da škakljaš anđelčiće vrhom gudala... A Nju nemoj pominjati... Neće svet zbog toga stati... Neće biti prva što se udala... Nista lakše nego sebe slagati... Ništa lakše neg se nasmrt opiti... Ništa teže nego zalud tragati... Od sto drugih nju sam hteo sklopiti... Srce cupka, al misao okleva... Čeka da se stvari same dese... Tuga lepše zvuči kad se otpeva... Pesma sve podnese... Bog je katkad pravi šeret... Na strmini doda teret... I potura Nedohvatno da se dohvati... Bog je dobar... Kako kome... Bolje ne pitaj o tome... Ućutacu ili ću opsovati... Polagano, Šanji-bači... Ti si znao šta mi znači... Ko da heklaš paučinu vrhom gudala... Kad pred crkvom baci buket Neka padne, kao uklet... Neka bude zadnja što se udala... Samo bol je u životu siguran... Sreću nosi neki poštar jako spor... Neka... Samo ovu noć da izguram... Sutra ću već naći dobar izgovor... |