Kovach.rs

Holesterol je supstanca slična vosku i nepohodna je za izgradnju tkiva i funkcionisanje organizma. To je masnoća koja se topi samo u mastima. Samo manje količine se nalaze u krvi. Idealno bi bilo održavati holesterol oko 3,8-4 mmol/l. Ako analize pokažu povišene vrednosti holesterola u krvi to znači da je već ugrađen u zidove krvnih sudova, pa postoji mogućnost za srčane bolesti i aterosklerozu.

Postoje "loš" i "dobar" holesterol. U zavisnosti da li LDL - čestice niske gustine, prenose holesterol i odlažu ga u organe i zidove krvnih sudova ili HDL - čestice visoke gustine, koje višak holesterola prenose nazad u jetru.

Na nivo holesterola u krvi sem porodične sklonosti utiče i način ishrane (velike količine: masti, masnog mleka, maslaca, iznutrica, margarin, pržena hrana, kolači, keks, kreker, zatim uzimanje nekih lekova, prekomerna telesna težina, pušenje, nedovoljno kretanje). Ovaj problem se javlja čak i kod mladih, a i kod dece.

Holesterol u krvi, međutim nije u direktnoj vezi sa holesterolom u ishrani, jer kod zdravih ljudi namirnice bogate holesterolom ne povećavaju rizik od srčanih bolesti.

Najveći efekat na smanjenje holesterola ima smanjen unos ukupnih i zasićenih masti. Zato se preporučuje povrće, voće, mahunarke, integralne žitarice, tj, sva hrana bogata vlaknima, upotreba maslinovog ulja i ulja iz repice. Od mesa se preporučuju riba, živinsko meso i teletina. Zatim, treba povećati fizičku aktivnost (hodanje, trčanje, plivanje, vožnja bicikla i sl.). Važno je i smanjenje telesne težine, jer će to smanjiti nivo holesterola u krvi.

Dokazano je da belo grožđe, bademi, orasi, pasulj, grašak, zobene pahuljice, heljda, beli luk i sojine belančevine snižavaju holesterol u krvi i tako smanjuju mogućnost od srčanih oboljevanja.
Ipak, najvažniji je savet lekara.