Kovach.rs

Poremećaj prilagođavanja prolazni je psihički poremećaj karakterističan za mladalački period. Nastanak i razvoj poremećaja prilagođavanja povezuje se s nesposobnošću mladih da rešavaju konflikte u procesu aktuelnog prilagođavanja, a pripadaju prethodnim stepenima razvoja. Strah koji se tako javlja nadvladava snage ega, što vodi odlaganju, usporavanju ili zaustavljanju razvoja i regresivnom ponašanju (strah, depresija, poremećaji ishrane i spavanja, psihosomatske reakcije itd.). Adolescenti s tim poremećajima neočekivano donose važne životne odluke, pokazuju lažno nezavisno ponašanje ili preveliku čežnju za kućom, roditeljima i vršnjacima.

Posledice pušenja kod mladih

- smanjena plućna funkcija
-povećana pojava astmatičnih napada
-kašalj
-lošija fizička kondicija
-povećana osetljivost na infekcije disajnih puteva

MOGU LI MLADI ODRŽATI STAV PREMA PUŠENJU KAO NEPRIHVATLJIVOM, OPASNOM, ŠTETNOM I VISOKORIZIČNOM PONAŠANJU ?

-okruženi su velikim brojem odraslih koji puše (roditelji)
-izloženi su pritisku vršnjaka
-dostupnost cigareta je vrlo visoka
-puši se na ulici, TV-ekranima, u ili ispred škola i zdravstvenih ustanova, kod kuće
-cigarete se reklamiraju na posredan i neposredan način povezujući pušenje sa:

– lepotom,
– ugodnim druženjem, sportom,
– slobodom, opuštenošću, uspehom


-roditelji su tolerantni prema pušenju
-učenice često svoje pušenje opravdavaju težnjom za emancipacijom, a mnoge puše zato što misle da će na taj način smanjiti težinu (svojom težinom nezadovoljno je 52% devojčica starih 15 godina)

Kako prepoznati hiperaktivno dete

Klinička slika poremećaja razlikuje se zavisno od starosti deteta i stepenu njegovog razvoja. Osnovno obeležje poremećaja su smetnje pažnje i hiperaktivno i impulsivno ponašanje. Poremećene su različite funkcije pažnje. Spomenućemo osnovne. Pažnja je izrazito kratkog trajanja. Dete neprestano započinje i prekida još nezavršenu aktivnost, da bi započelo i prekinulo sledeću itd.

Pažnja je isto tako neselektivna, što znači da su detetu svi dogadjaji, prisutni u datom momentu u okolini, jednako važni (npr. predavanje nastavnika, kao i zvuk prolaska aviona). Reaguje na sve događaje, svakom "pokloni pažnju", što dovodi do brzog zamora. Paralelno s rasipanjem i slabljenjem pažnje, pojačava se motorički nemir, što povratno uzrokuje još veći zamor deteta. Pažnja, pored navedenog, izrazito oscilira, i to tokom jednog dana, od jutra do večeri (često je mogućnost koncentracije bolja ujutru), a varira i po danima ("dobri i loši" dani).

Vidimo da, pored obeležja koja se odnose na nepažnju, u ponašanju deteta dominira nemir, neustrašiva potreba za aktivnošću i kretanjem. Dete u stalnom pokretu, bez prestanka "grabi" nove sadržaje na kojima interes zaustavlja samo na tren. Hiperaktivnost se kod malog deteta javlja najčešće istovremeno s pojavom i razvojem samostalnog kretanja i ogleda se u preteranoj motoričkoj aktivnosti (npr. neprestano trčanje i penjanje). Roditelji neretko navode da je dete otkad je prohodalo stalno u pokretu, "juri poput motora", ne može sedeti ni za vreme jela, ne uspeva se zainteresovati ni za kratko prelistavanje albuma ili slušanje priča. U svom "srljanju" ne pokazuje ni minimum opreza ("ničeg se ne boji, ni od čega ne preza") pa se vrlo često mogu od roditelja dobiti podaci o češćim i ozbiljnijim telesnim povredama njihove dece u predškolskom dobu. Hiperaktivno dete, nepredvidivošću i impulsivnošću svog ponašanja, može ugroziti i svoj život (dovodi se u ugrožavajuće situacije, npr. na ulici) pa mora biti pod pomnim nadzorom kako bi se zaštitilo od povreda.

Kako su kod hiperaktivnog deteta česti poremećaji spavanja - spava malo i isprekidano, može se razumeti pojava psihičke i fizičke iscrpljenosti roditelja, koji danju paze i stražare, a noću ne spavaju.

Roditelji isto tako brinu jer njihovo hiperaktivno dete ne podnosi ograničenja niti disciplinu. Ne sluša i ne prihvata zadana pravila, ali ne uči ni na vlastitim greškama, već ih stalno ponavlja.