|
Naslov: Marchelo - Sveti Bes Poruka od: marijana_de_facto Jul 04, 2007, 19:14:28 Njen duh je slobodan
sa drugom decom rucicama od blata zeli da dohvati sunce i zagrli k'o brata Ono joj sapuce tajne o zemlji iza ogledala ako u bajku verujes nije se uzalud ispredela duga je tvoja pruga S druge strane ceka vise od cupa tvoje oci su krila vode te svuda dodirni dlanom grudi Nije to srce sto kuca, ne to snovi stidljivo kuckaju spolja da ih pustis unutra tvoji prsti su kistovi Oboji ljude sto se boje da kroz temperament od crne tempere udahnu polen i ponovo se rode Tad ce imati pogled voden oprosti im, nacrtat' ces sebi osmeh opet Hiljade svitaca u ovoj veceri su tvoji fenjeri tako je lako leteti kad dete si nek' lebde sni preko zaspalih ulica Kisna muzika nocas bira da budes ta s notama rosnim u kosi navuci kostim od tila i vec si plava vila Pogledom ozivljavas lutka sledeceg sekunda tvoj meda ti kaze cekao sam te, vodim te gde ne znaju jecaje Skok visoko iznad krova eto vas na repu zvezde on sapicom cepa nebo kud' me vodis, medo ne vidim te, ludice Oblaka pune trepavice stani, vidim zeravice il' to ljudima svetli lice stotine, stotine ljudi leti ka nama Na celu povorke ono su tata i mama poput vetra laka koktel smeha i placa koraca ka njima Blistava kakva nikad nije bila i sad im prasta sto su otisli ovde je toliko lepse sve je od srece i pesme al' odjednom, sve se trese Iza planina, pomalja se ruzna glava dzina svi ljudi oko nje postaju ljudi od dima i nestaju ostaje sama I tad u licu zlog dzina prepoznaju lice svog strica i na komade puca slika Staklici razbijene maste zarivaju se u oci peku je i najzad vidi isto sto i svake noci ogromno telo nad njom Dahtanje s mirisom rakije hrapavi jezik od kojeg se jezi a svuda je lepljivi znoj i bol ta stvar, mac sto sece sve cedno u njoj Prljavi prsti u njenim ustima drhtaj u butinama ona vristi u sebi rucicu pruza ka medi al' hoce li je cuti sada Od suza ga ne vidi jasno a tako strasno boli je uzmi me medo medice moj, vodi me molim te Al' nemi lutak ravnodusno gleda staklenim ocima srce se izgubilo ispod plisa utonulo u nista O zidovi dobuju samo stricevi uzdasi i kisa i noc je gluva i sve od spolja guta tisina Ref. Sveti bes, moje sve moj bol, moj celi svet sveti bes i sta je greh posle il' pre po svoje vraca se Pedeset mu je godina dok napolju oluja besni sedi u fotelji lista knjigu, sad je na pesmi gavran U pesmi pominje se samac zamah krila i noc zloslutna ptica sto je samcu jedini gost Noc kao ova, samac kao on ali gavran, gavran samo je u pesmi toj samo ludost, to stvarno ne moze biti ma, ne Prijatno pucketa kamin on nastavlja vino piti u taj cas, zakuca neko covek se strese magla mu je nekog dovela K'o gavrana iz pesme premda za drustvom ne cezne ipak otvara vrata i pred njima ugleda mladica satkanog od mraka Crni mantil, duga kosa tamne oci i bes te oci koje mu se zabadaju ravno u svest on htede nesto da kaze Al' mu zafalise reci tad sevnu munja, kad i mladiceva pesnica jos jedna, pa jos jedna covek se nadje na podu Dok skupa s mladicem jeza i tama usetase u sobu covek na sebi oseti nogu i pogled s visine i tada bespomocno kriknu Ti, prokleti kurvin sine i to bese varnica strela u mladicevo srce ko zna zasto, on vrisnu i navali coveka da tuce Krvnicki, demonski bez milosti, cime i gde stigne covek pljuje krv urlici se gube ispod cizme onog trena kad mu nasloni pistolj na slepocnicu Covek shvati da mladic nema kocnicu i da je kraj dok kaslje sopstvene zube pokusava da pita zasto al' mladic progovori sam i bese jasno Kako ti se svidja da budes s ove strane straha tebi, koji si sejao strah kako ti je sada da li ti se vrti film Sve sekvence kad je mucis i kadar kad ti je dosadila pa je vise ne zelis u kuci slika nje same na ulici dok je slomljeno nebo lilo Ti, ti bednice ne znas sta je posle bilo nisam ja kurvin sin ja sam sin stotine bednika takvih poput tebe Sto su joj bili nada jedina da nekako izdrzava sebe a potom i sina za sitan novac zenska toplina uz casu jeftinog vina Na kraju je dokusurila sida al' ima i veci bol da se rodis sa sidom ajde zamisli to rodio sam se sa hiv-om Al' cu umreti s osmehom ovo je tvoj kraj ti zavrsavas mojom osvetom tupo klik, tajac pa jedan urlik u prazno Kao sto je i pistolj bio prazan, smesi se mladic u tamnom sad si samo senka jadnice nisavan pred strahom Dzelat tebi necu biti ja vec zivot zvaces ga kaznom i tad na svetlu blesnu igla sa sprica Sto ga lagano izvuce iz dzepa mladic mracnog lica zari ga sebi u venu i bez zurbe istoci sok mrznje kapi svetog besa sto njime oduvek struje Sablasno se osmehnu napolju sevnu on mu zabi spric u vrat ubrizga svoju krv i to bese sah-mat Mladic otseta u mrak i ostase samo uzdasi strica al' noc je gluva i sve od spolja guta tisina Ref. 3x |