Kovach.rs

Током 15.4.07., Mladen Ciric <[email protected]> је написао:
Ovo je prica o dvojici drugara koji su se setali zajedno po pustinji.
Odjednom, uz put su poceli da se raspravljaju i jedan je udario drugog.
Udareni se osetio povredjen, ali je bez reci napisao ovo na pesku...
"DANAS SAM DOBIO UDARAC OD MOG NAJBOLJEG DRUGA."
Produzili su tako sve dok nisu nasli jednu oazu gde su odlucili da se
okupaju. Onaj sto je dobio udarac zamalo sto se nije udavio kupajuci
se,
ali zivot mu je spasio onaj drugi. Kad je dosao sebi taj sto se
zamalo nije udavio, izgravirao je na jednom kamenu:
"DANAS MI JE NAJBOLJI DRUG SPASIO ZIVOT!"
Drugar koji je udario svog najboljeg prijatelja pitao ga je:"Kad sam te
udario ti si napisao na pesku, a sad graviras na kamen. Zasto?"
Drugar mu je odgovorio: "Kad neko uradi nesto lose, to treba da
zapisemo
na pesku da bi vetrovi izbrisali, ali kad neko uradi nesto dobro, to
treba
da izgraviramo na kamenu da nista ne moze da ga izbrise!"
NAUCI SE DA ZAPISUJES "RANE" NA PESKU, A "SRECU" UGRAVIRAJ NA KAMEN.
...Kazu da je potreban jedan minut da upoznas posebnu licnost. Jedan
cas
da naucis da je cenis. Jedan dan da je zavolis. i jedan CELI zivot
da je zaboravis.....
Posalji ovo pismo svima koje nikada neces zaboraviti i zapamti da
treba da je posaljes i onome od koga si dobio ovo. Ovo je kratka
poruka za njih, da znaju da ih nikada neces zaboraviti. Ako ne
posaljes ovu poruku nikome, to znaci da si mnogo zauzet u zivotu i da
si na putu da zaboravis svoje prijatelje.
NADJI VREME ZA ZIVLJENJE.

--
M.Ciric

:(   dirnulo me

JAO KAKO JE OVO DIVNO...

WTF?
Ja RANE imam narezano na DVD, jedan od mojih omiljenih filmova...
A BOL treba zaboraviti, ako te je povredio neko blizak... Ortaku bi sve oprostio, (osim da mi hm,jeli, devojku)
A osveta, to je svetinja... Ja sam pristalica one stare "oko za oko, zub za zub"
Necu vishe da pishem zbog nekih ljudi ovde, necu nikog da vredjam...

Meni je ovo super...
bas fino...jer...onaj ga je vjerovatno udario
ne misleći ništa loshe...
ali ga je s mozgom (heh) spasio...
dirljivo...

Doooobar text

Obozavam ove tekstove sa poukom, uvek se raznezim i pomislim kako ljudi ipak nisu losi...

svaka cas
tekst je ......


nekad osveta nije pametno resenje   :angel:

Pobrini se da procitas sve do zadnje rečenice!

Nekada davno živela je devojčica koja je imala lošu narav. Njena majka joj je dala kesu punu eksera i kazala joj da svaki puta kad izgubi živce mora zabiti jedan ekser u ogradu. Prvi dan je morala zabiti čak 37 eksera!

Tokom sledećih nekoliko nedelja kako se je učila kontrolisati, broj eksera zabijenih smanjivao se iz dana u dan. Shvatila je da joj je lakše obuzdavati ljutnju nego zabijati ekser u tvrdu ogradu.

Napokon, stigao je dan kada devojčica nije izgubila živce ni jedanput! Kazala je to majci i ona joj je savetovala da svaki takav dan koji prođe u miru - izvuče jedan ekser. Stigao je dan kada je devojčica rekla majci da više nema niti jednog eksera u ogradi!

Majka je uzela kćer za ruku i odvela je do ograde, i rekla joj:

"Dobro si učinila kćeri moja...ali pogledaj rupe koje su ostale u ogradi...ograda više nikada neće izgledati isto! Kada kažeš nekome nešto u ljutnji povrediš ga. Kao da zabiješ nož u tu osobu i potom ga izvadiš napolje. Nema veze koliko puta kazes: "Žao mi je"..rana je ipak još uvek tu.
Povrediti nekoga rešima je ponekad gore nego fizički. Prijatelji su naše retko bogatstvo i treba ih čuvati. Oni te nasmejavaju kada si tužna, ohrabruju te kada trebaš uspeti nešto u životu, pozajmljuju ti rame za plakanje, uši za slušanje i otvaraju ti srce."

ČUVAJTE SVOJE PRIJATELJE!
I IZVINITE IM SE AKO STE IKADA NAPRAVILI KAKVU RUPU U NJIHOVOJ OGRADI!

dirljivo, poučno, tužno, na kraju smiješno...
Sve u jednom...
Stvarno super pricha....

Ovo zvouchi zabavno... ;D ;D ;D ;D ;D

negde sam procitao : An eye for an eye makes the whole world blind.... ;)

A sho da ne?

Prelepe su obe priče, ali druga je mnogo istinitija....mnogo više ima rupa na ogradi nego snage ljuduma da loše ispišu na pesku... Često se i to loše ugravira na kamen...

Da...tu si apsolutno upravu...

Lijepe su price, bas poucne!

savrseno, za razmisljanje

da...
rijetko se nalazi bas ono, dobar frend...

uvijek si originalan, sva chast!

Inace ovu prvu pricu znam ali druga mi je interesantnija,nekako ljepsa.

Nemam (bar trenuto) na raspolaganju neki zanimljiv tekst koji bih postavila na ovu temu... samo pokušavam da je izvučem na videlo, predugo je zapostavljena.

Podrzavam Skorpijicu u potpunosti. Ljudi mi se zale da se na Forumu previshe bavimo tricarijama tipa: sta ste sada ovo ili ono, sta vas nervira, sta mrzite i druge banalnosti i niskosti, i da se i zbog toga "ne pronalaze" na forumu.
Ok i te teme, u nekoj meri, ali puno vise valja pricati o lepim stvarima koje "zivot znace", a manje o onim koja ga unizavaju ili jacaju aspekt "prolaznosti" u nama.

Zato evo malo price o prijateljstvu. O ovoj vecnoj temi. Moje vlastite, nema tudjeg teksta...

Prijateljstvo se nalazi na istoj energetskoj grupaciji ljudskih osecaja i aktivnosti, kao sto su i ljubav, deca, Znanje, Istina, religioznost, moralnost, brak... Zajednicko im je Istina i iskrenost s jedne strane, a sa druge posvecenost, predanost, koja je predslov za bilo kakav kvalitetan odnos u nekoj od ovih sfera zivota, osecaja, kod ljudi.

Zbog toga, prijatelja imate kad ste potpuno posveceni njemu, kroz paznju koju mu posvecujete i kad mu je ona potrebna, a i kad mu je sve "potaman". Istu onu posvecenost kakvu majka ima prema detetu, ili umetnik prema svom delu, ili posvecenik prema Bogu, Ucitelju.
Takodje, i kada ste potpuno iskreni i dobronamerni prema njemu. Cak i kada ga kritikujete, u tome treba da bude izrazena vera i poverenje u njega, a pre svega prijateljska ljubav prema njemu. Jer je to ono sto ce Vasu vezu sa prijateljem ojacati. Takodje dace Vam, povratno, snagu i vratiti istu takvu ljubav i poverenje, a to hrani svako ljudsko bice. Verovatno i vise od toga.

Prijatelj je uvek neko na koga se mozete osloniti. Ali prijatelj je neko za koga isto to mozete i Vi biti - oslonac. Zato ako nismo spremni da to damo, ne mozemo ocekivati da nam se nesto slicno i vrati.
Odnos nesebicnosti treba da bude uskladjen, kao i u svakom odnosu sa bliskom osobom. Svaka neuzvracenost i nesklad narusavaju taj odnos. Ipak, njega ne bi trebalo uvek iskusavati i dovoditi stalno u pitanje, jer i u tome moze da se pokaze "neverovanje" i takav odnos postaje opterecen. Ne treba "skakati" na svaki prvi primer nepaznje ili neshvatanja ili neslaganja sa prijateljem.

Slepost za tudje postupke, i postupke prijatelja, nije takodje, dobar put. Ako smo slepi za lose ponasanje naseg prijatelja, ne cinimo dobro ni sebi a ni njemu. Zato je takav odnos vezan za Znanje i Ucenje. Jer mi takodje Poducavamo nase prijatelje, isko kao sto i oni poducavaju nas, svako na svoj nacin.

Prijateljstvo je jako cenjeno pre svega zbog toga sto se u tom odnosu ne zahteva nista posebno. Daje se i uzima spontano, nenaporno i prirodno.
Nema koristi, i ne bi trebalo da je bude.

Zato je takav odnos bazican i za musko zenske odnose. Ako se oni najpre postave kao prijateljski, bez neke skrivene koristi i zahtevanja, na prvom mestu, ako se pokazemo posvecenim toj osobi, kao sto smo prema prijatelju, ako ga ne provociramo, ako sto to ne cinimo prijateljima, ako uvek imamo vere u tu osobu, kao sto imamo vere u prijatelja, taj odnos je obezbedjen na dozivotno trajanje, pa cak i kada ljubav u svom fizickom obliku nestane.
Jednostavno prijateljstvo je puno trajnije od nekog "jaceg" oblika ljubavi, koje se lako pretvara u svoju suprotnost, bas zbog svoje mirnoce u osecaju, nezahtevnosti i spontanosti kojom se ono prihvata, oseca i pruza. Zbog mirne i opustene srece koju prijateljstvo, kao zar, moze da greje srce, mnogo duze nego "jaka vatra" kojom greje ljubav.

Prijateljstvo je, na kraju krajeva, osecaj koji bi trebalo da imamo prema svakom ljudskom bicu. To i nas same cini vrednijima, i srecnijima.

Ljudskom bicu je puno toga potrebno, a Ljubav i Prijateljstvo su na prvim mestima, medju najpotrebnijima.

 :) mene se ovo toliko dojmilo kad sam pročitala na jednom blogu da moram i ovde citat ostavit:
:) kakve divne riječi...

:) Moram da pohvalim Zena za odličan tekst i da se (ga) zapitam: da li može biti prijatelj netko tko slušajući riječi klevete na tebe ne poduzima ništa jer ju takve priče ne ineteresiraju? I iako zna da je to sve laž, mudro ćuti jer ne želi s nikim nikakve prepirke... da li je takva osoba vrijedna povjerenja i prijateljstva? ::)

Nado draga, hvala ti. Ta dva teksta su toliko predivni i nadahnuti da mi izgleda kao da ih je samo Bozansko Bice poslalo da napisu... Hvala ti na tome.

Odgovor na pitanje:
Kod nas se gost i prijatelj, kum, sestra, brat, vise stite nego mi sami. Tako da za nas pojam prijateljstva, ta osoba ne bi nikako mogla da se smatra za prijatelja, vec samo neko kod je tu samo puko - "reda radi". On nema nikavu funkciju u nasem zivotu, makar ne neku bitnu. Takva osoba zloupotrebljava i koristi prijateljstvo, jer za zauzvrat nista ne daje, nema posvecenost koja se podrazumeva kod prijatelja. Ona je puki stranac i prolaznik. Prema njemu/njoj mozemo da biramo sta cemo osecati, opet veru i poverenje da ce se promeniti, ili suprotno, da spoznamo i postanemo svesni ogranicenja koja ta osoba realno ima i udaljimo se od nje. Izbor je samo nash i svakom od izbora treba biti potpuno posvecen i uveren da ce se zaista tako i desiti, odnosno da je to najbolje za nas u datoj situaciji.