POEZIJA

• Index
• Forum
• Download
• Mp3
• Lyrics
• Arcade
• Chat
• Horoskop
• Contact

Filijala.rs

[:) hope]

   Pablo Neruda

Srcu mome tvoje su grudi dovoljne,
a slobodi tvojoj pristaju krila moja.
Iz usta će mojih nebu stići
sve što bijaše uspavano na duši tvojoj.

U tebi je svakodnevna iluzija.
Dolaziš kao rosa cvjetnim krunama.
Tvoja odsutnost obzorje potkopava.
Vječno poput vala bježiš.

Rekoh da si pjevala na vjetru
kao borovi i kao jarboli.
Poput njih si uzvišena i šutljiva.
I namah se rastužiš, kao pred putovanje.

Prihvatljiva si poput puta znana.
Nastanjuju te odjeci i glasovi sjetni.
Probudih se, i ponekad se sele i bježe
ptice što su ti u duši spavale.

[:) hope]

   LJUBAV NAKON LJUBAVI


Doći će vrijeme
kada ćeš, zanosno,
pozdraviti svoj dolazak
na svoja vlastita vrata, u svoje zrcalo.
I svaki će se smješkati dobrodošlici onog drugog,


i reći, sjedi ovdje. Jedi.
Opet ćeš zavoljeti stranca koji je bio ti.
Daj vina. Daj kruha. Vrati srce
sebi, strancu koji te volio


čitavog života, kojeg si prezirao
zbog onog drugog, koji te zna napamet.
Skini ljubavna pisma s police,


fotografije, očajničke bilješke,
zguli svoju sliku s ogledala.
Sjedni. Blaguj svoj život.

Derek Walcott

[alice in velvet]

PARIS AT NIGHT
Tri sibice upaljene u noci
Prva da ti vidim lice
Druga da ti vidim oci
Poslednja da ti vidim usta
I citava tama noci da bih se setio svega toga
Stezuci te u zagrljaju.

Žak Prever...


(obožavam ga  )

[Њавица]

Besmrtna pesma

Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
onda će u tebi
odjednom nešto posiveti.
Na trepavici magla.
Na usni pepeljast trag.

Da li si uopšte ponekad
mislila šta znači živeti?
. . . . . . . . . . . .

Ako ti jave: umro sam
evo šta će biti.

Hiljadu šarenih riba
lepršaće mi kroz oko.

I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.
A ja ću za to vreme
leteti visoko...
Visoko.

Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava
može da bude sutra
koren breze
il' trava?

. . . . . . . .

Ako ti jave: umro sam,
- ne veruj
to ne umem.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.
I zato: ne budi tužna.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast i čudno drag.

Noću,
kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.
Neka to bude tajna.

Uprkos danima sivim
kad vidiš neku kometu
da nebo zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim, i živim.


(M.Antić)

[:) hope]

    BOKUN JUBAVI

Ka u moru izgubjeni brod
U tvoj porat nikad neću stič
Ka u moru ostavjeni škoj
Na usnama tvojin više nisam rič.

Jedan bokun jubavi ti za mene ostavi
Jednu kapju, jednu mrvu mi daj
Jedan bokun jubavi, da mi grope odriši
Da i moja duša takne kraj.

U dubini sidro zaspalo
Lipon riči da se probudi
Tamo di je srce zadilo
Čeka ruku da ga izvadi!

[alice in velvet]

evo jedna pjesma koja me naježi svaki put kada je pročitam....Strašno jaka stvar...

UTJEHA KOSE

Gledao sam te sinoć. U snu. Tužnu. Mrtvu.
U dvorani kobnoj, u idili cvijeća,
Na visokom odru, u agoniji svijeća,
Gotov da ti predam život kao žrtvu.

Nisam plako. Nisam. Zapanjen sam stao
U dvorani kobnoj, punoj smrti krasne,
Sumnjajući da su tamne oči jasne
Odakle mi nekad bolji život sjao.

Sve baš, sve je mrtvo: oči, dah i ruke,
Sve što očajanjem htjedoh da oživim
U slijepoj stravi i u strasti muke,

U dvorani kobnoj, mislima u sivim.
Samo kosa tvoja još je bila živa,
Pa mi reče: Miruj! U smrti se sniva.
 
ANTUN GUSTAV MATOŠ
 

 

[svetlost]

OTKRIJ MI


Da li si ti taj
Koji će lutajući
Labirintom života
Naći put do
Mog srca
Bez boli i krvi
Ne želeći ništa
Osim istinskog
Osjećaja
Koji ti mogu dati
A koji ćeš znati
Prepoznati
Kao onaj za kojim si
Oduvijek tragao

[/b]

[svetlost]

Tece i tece, tece jedan slap.
Šta u njemu  znaci moja mala kap?
Gle, jedna duga u vodi se stvara
I sjaji  i drhti  u hiljadu šara.
Taj san da bi mogo sjati,
I moja kapljica  pomaže ga tkati.

[Њавица]

Aleksa Šantić -Zora

Golubovi prvi lete preko luka.
Ne znam šta je, srce s njima bi mi htelo!
Kao da me davnih dana jutro srelo,
Kad sam trčo majci raširenih ruka

I pado joj glavom u krilo i meku
Ljubio joj ruku... Sav treptim ko prutke
Jasike, i hodim putanjom uz reku,
I gledam na njene srebrne svijutke.

Jutros, kao i ti, lepa reko čista,
I moja sva duša žuvori i blista,
Razleva se, raste, i hučno koleba...

Gle, vrelo joj biva sve šire i veće,
I u njezinijem dubinama sreće
Ogleda se zora i plav šator neba.

[Њавица]

МОЈЕ СРПСТВО - АЛЕКСА ШАНТИЋ


Што је небу сунце сјајно, што крепошћу вишњег блиста;
Што је пољу цв'јеће бајно, а цвијећу роса чиста;

Што ј' соколу крш и ст'јена гдје шстари, гдје се вије.
Више кога разјарена чсто љута муња бије;

Што је орлу смјелог лета та висина неба света,
С које гордо, у прашини, он презире црва клета;

Што је гори извор-врело, липе цвјетне, јеле вите,
И у трави мирисаве љубичице оне скрите;

Што ј' лахору мирис ружа тихим летом што га носи,
Па га мило сваком даје, њим се дичи и поноси;

Што је пјесма слављу милом, што је тици лако крило,
Што је оку вид и свјетлост: то је мени Српство мило!

Као огањ, ватра жива у мом срцу оно гори!
С њиме моја душа снива, о новоме данку, зори...

Сви облаци да с' развију - срџбе страшне понајвеће,
Па на њега да се слију, угасит' га срцу неће!

Да с' њега горда сила дигне, демон... онај љути,
Искру свету Српства мила не може ми отргнути.

Њему служим, вјерно, право, светиња ми мила то је!
Здраво да си, Српство славно, понајвеће благо моје!

1889.

[svetlost]

Zamagljeno staklo
Nježnosti moja, koliko je godina
bez tebe prošlo
i jedva da te prepoznajem.
Ptica koju još pamtim
ponovo maše krilima
silazeći s davnog neba,
nekadašnje zvijezde
opet će progristi
tamnu ponjavu neba
i zaslijepljen gledam
njegovo staro lice.
Ako sam kralj
ja sam i prosjak
koji okreće tebi
svoje gladne oči.
Naslanjam usne
na zamagljeno staklo
i slušam riječi
koje jedna duša
govori drugoj.
Zvonimir Golob

[svetlost]

LJUBAVNA PESMA
U pesku boje peska, u srcu boje srca
ja ću te sresti
kao što ruža kasna traži svoj oblik
u vrtu usnulom u kome se prepoznaje.
Teško je biti ptica, samo to znam
leteći zaustavljen rekom krvi,
plačući glasom što je nalik
pesmi koja razdvaja.

Z. Golub

[svetlost]

***
Samoća je poput kiše.
U večeri iz mora se diže,
iz ravnica pustih i dalekih stiže,
ide u nebo gde je uvek ima.
I tek sa neba pada po gradovima.
Pada pre nego svetlost je izašla,
kad ulice se okreću spram zore,
i kad se tela što nisu ništa našla,
razočarano dele puna more,
i kad ljudi što od mržnje gore
u postelji jednoj moraju spavati.
Tada dolaze talasi samoće...

Rajner Marija Rilke

[:) hope]

 
ZVIJEZDE U VISINI

Ne ljubi manje koji mnogo ćuti,
on mnogo traži, i on mnogo sluti,
i svoju ljubav (kao parče kruva
za gladne zube) on brižljivo čuva
za zvijezde u visini,
za srca u daljini.

Ćutanje kaže: u tuđem svijetu
ja sanjam još o cvijetu i sonetu,
i o pitaru povrh trošne grede,
i o ljepoti naše svijetle bijede,
i u zar dana i u plavet noći
snim: ja ću doći, ja ću doći.

Tin Ujević

[:) hope]

 

Pogled

U tvojim očima kadikad
Tajanstven jedan pogled sine.
Al tek što sine već i mine.
što skriva u svom čudnom sjaju
Taj odraz bogate dubine?

Da l' bol, što neće da se smiri?
Ne znam, gonetam uzaman.
Il bljeskom tuge iz njeg viri
Nesretni, davni neki dan?

Ili je san, duboko snivan,
Nikad neostvaren al divan,
što svagda će mi ostat skrit,
A tvoga bića on je bit.

Dobriša Cesarić