Fakultetima preti katanac.

• Index
• Forum
• Download
• Mp3
• Lyrics
• Arcade
• Chat
• Horoskop
• Contact

Filijala.rs

[Милан Бандић]

Ukoliko se ne postigne dogovor sa Ministarstvom finansija i ispostavi se da državni fakulteti moraju da se u skladu sa Zakonom o rebalansu budžeta odreknu 40 odsto svojih sredstava, to bi praktično rezultiralo gašenjem svih visokoškolskih ustanova u roku od nekoliko meseci. Na većini fakulteta kažu da ni dodatno povećanje školarina ne bi moglo da podmiri najnužnije potrebe, kvalitet nastave bi drastično opao, a vrlo brzo bi im zbog neisplaćenih režija blokirali račune.

Rektori svih sedam univerziteta u Srbiji uputili su dopis premijeru i resornim ministrima u kome traže da se državni fakulteti oslobode obaveze proistekle iz člana 15 Zakona o rebalansu budžeta prema kome bi visokoškolske ustanove mogle da ostanu bez 40 odsto svojih sredstava. U dopisu stoji da bi u slučaju primene tog člana bio ozbiljno ugrožen nastavni proces, jer već sada država neredovno izmiruje svoje obaveze. Ministar prosvete Žarko Obradović zatražio je od Ministarstva finansija dodatno tumačenje spornog člana, a najavljen je i sastanak sa svim dekanima.
- U ovom trenutku postoje različita tumačenja tog člana, pa ćemo vrlo brzo čuti pravnu ocenu spornih stavova. Postavlja se pitanje da li fakulteti stvarno nemaju novca, što je vrlo moguće, jer je obaveza države prema visokoškolskim ustanovama regulisana u manjem obimu zbog finansijske situacije, ili pak neko od njih nije vodio računa o budućim troškovima i nije se ponašao domaćinski - istakao je Žarko Obradović i dodao da će razgovarati sa čelnim ljudima univerziteta o funkcionisanju prosvete nakon rebalansa budžeta. Ministar nije hteo da odgovori na pitanje šta je radio kad se budžet planirao, odnosno zašto tada na Vladi nije intervenisao protiv usvajanja spornog člana. I bez odgovora na ovo pitanje, na fakultetima ne dele mišljenje resornog ministra i ističu da su im primanja od države drastično smanjena i neredovna i da se nalaze u krajnje nezavidnom položaju. Oduzimanjem još 40 odsto novca koji uspevaju sami da zarade imalo bi, tvrde, katastrofalne efekte.
- Zaista ne mogu da verujem da je nekome moglo da padne na pamet da nam oduzmu 40 odsto sredstava u trenucima kada od države dobijamo samo 15 odsto za materijalna izdavanja. Ukoliko ostanu pri ovom stavu, već od jeseni mi ne bi mogli da radimo jer bi nam blokirali račun. Reći ću samo da mesečno na struju, vodu, smeće, prevoz i druge režije plaćamo oko 5,5 miliona dinara, a od države smo dobili 570.000 dinara. Znači, razliku isplaćujemo sami. Čak ni povećanje školarina ne bi imalo nikakvog efekta jer je to zanemarljiva stavka. Mi godišnje od samofinansirajućih studenata naplatimo 4,8 miliona dinara. Iz navedenog računica je jasna. Zbog ovakve situacije naše novčane rezerve su se znatno smanjile i bojim se da uz novi namet nećemo moći da radimo - kaže za „Blic” Velibor Stojić, dekan Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu.
Iako su na fakultetima ogorčeni, zaključak Senata Univerziteta u Beogradu je da se eventualna primena člana 15 Zakona o rebalansu budžeta ne sme odraziti na studente. Drugim rečima, krpljenje budžetske rupe na visokoškolskim ustanovama povećanjem školarina ne bi bilo moralno, a ne bi imalo ni efekta.
- Neće biti dodatnog povećanja školarina, čak i ako budemo morali da se odreknemo tih famoznih 40 odsto. Ipak, ovakva odluka ugrozila bi funkcionisanje fakulteta. Radili bi bez interneta, struje i knjiga jer mi od države dobijamo samo 15 odsto na ime materijalnih troškova. Da ne govorim o raznim nepredvidivim situacijama. Primera radi, upravo su nam pregorele tri bim sijalice, a jedna košta 300 evra. Drugim rečima, situacija nije katastrofalna, nego još gora od toga i sve što napišete je blago u odnosu na ono s čim bi se suočili - objašnjava Aleksandar Janković, dekan Učiteljskog fakulteta u Beogradu.
Vodeći ljudi fakulteta ističu da se svi nalaze u lošoj situaciji i da bi veoma brzo bez sredstava ostali i fakulteti koji imaju solidne prihode zahvaljujući brojnim naučno-istraživačkim projektima koje rade za državu ili Evropsku uniju. Naime, u tim ugovorima stoji klauzula da se samo sedam odsto sredstava koje dobiju za izradu projekta mogu potrošiti na plaćanje režija. Oni ističu da bi primena ovog člana bila moguća samo ako bi im država u potpunosti namirivala troškove.
- Ako bi nam pokrili sve troškove, onda bi možda mogli i da nam oduzmu 40 odsto. U ovim okolnostima to bi bilo katastrofalno. Mi bismo već u avgustu imali blokiran račun i zaista ne bih mogao da budem srećan što bih bio među poslednjim fakultetima koji su morali da zatvore vrata. Povećanja školarine sigurno neće biti, a iskreno se nadam da će fakulteti biti oslobođeni ove obaveze. Suština je da smo svi u istom problemu i da bi došlo do gašenja svih fakulteta u roku od nekoliko meseci - ističe Milorad Milovančević, dekan Mašinskog fakulteta.
Čedomir Vasić, retor Univerziteta umetnosti u Beogradu, kaže da bi bez dogovora bio doveden u pitanje upis studenata u narednu godinu.
- Očekujemo odgovor na naš dopis i iskreno se nadamo da će na sastanku sa Ministarstvom finansija biti postignut dogovor. Trebalo bi da shvate u kojoj meri bi bio ugrožen rad fakulteta. U slučaju da ne bude postignut dogovor, suočićemo se ne sa finansijskim, već sa egzistencijalnim problemima - kaže za „Blic” Radoslav Bubanj, rektor Niškog univerziteta.
Mogućnošću da se fakultetima oduzme znatan deo sredstava nisu zadovoljni ni studenti, koji se plaše da bi platili ceh. Jedan od najgorih scenarija je dodatni rast školarine i još lošiji kvalitet nastave.
- Ne podržavamo ovu odluku jer bi studenti bili pogođeni na dva načina. Prvi je povećanje školarine, a drugi lošiji kvalitet nastave - ističe Aleksandar Jović, predsednik Studentskog parlamenta BU.

Protesti zbog poskupljenja školarina
Oko 200 studenata Fakulteta muzičke umetnosti protestovalo je juče ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta jer su nezadovoljni predlogom dekanata da poveća školarine na 150.000 dinara. Njih je juče primio dekan Milan Mihajlović i obećao da će se predlog o poskupljenju još jednom razmotriti. Za razliku od njih, u Novom Sadu studenti Filozofskog fakulteta održali su protestnu šetnju, nakon čega su štrajk nastavili na fakultetu. Njihov protest nije izazvan visokim školarinama, već odlukom Komisije za akreditaciju da upis master studija dozvoli za samo 60 studenata. Zbog toga će bez mogućnosti da nastave školovanje ostati 20 akademaca. Njih su podržale i kolege sa Ekonomskog, Poljoprivrednog i Fakulteta tehničkih nauka, kao i profesori sa Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta. Studenti su rešeni da ne napuštaju fakultet i ne odlaze na nastavu do ispunjenja zahteva.