Steven Seagal

• Index
• Forum
• Download
• Mp3
• Lyrics
• Arcade
• Chat
• Horoskop
• Contact

Filijala.rs

[ZenTale]

Pitao sam se u kom delu foruma da postavim ovu temu, jer Steven Seagal je poznat kao glumac-dakle Film, kao majstor aikidoa-dakle Sport, ali ono o njemu što bih želeo da Vam pokažem i što je nešto manje poznato je da je on veliki poznavalac i praktičar raznih istočnih veština i sistema, i kao takav veoma je zanimljiv. Već sam postavio link u drugoj temi, ali Seagal zaslužuje da ga "upišemo" na naš Forum.
Veliki je poštovalac tradicija drevnih naroda, njihove zaostavštine i znanja, posvećen je njihovim današnjim mahom obespravljenim potomcima, veoma je svestan Prirode - ekološki svestan, i veoma aktivan u tom smislu.
Pa tako.. Steven Seagal-Dobrodošao Na Naš Forum!
 

[ZenTale]

Intervju - Steven Seagal
Intervju vodi scenarista Stenli Vajzer [Stanley Weiser]  

U intervjuu datom scenaristi Stenliju Vajzeru, stručnjak za borilačke veštine i zvezda akcionih filmova Stiven Seagal prekida svoje ćutanje u vezi sa svojim dugogodišnjim praktikovanjem budizma i obraća se kritici njegovog nedavnog priznanja kao inkarniranog tibetanskog lame.


Stenli Vajzer: Kao prvo, možete li reći nešto malo našim čitaocima o sebi u vezi sa aikido veštinom - koliko dugo ste trenirali, ko su bili vaši učitelji, kada ste postigli status majstora?

Stiven Seagal: Pa, ta titula majstora - na papiru - nešto je što sam dobio verovatno ranih osamdesetih. Ja još uvek ne verujem da sam dostigao taj nivo da budem majstor. Možda neki drugi ljudi misle da sam ja majstor, ali po meni sigurno nisam.

Stenli Vajzer: Kada ste počeli da trenirate aikido?

Stiven Seagal: Sredinom šezdesetih sam započeo treniranje sa Išisakom Kijošijem [Ishisaka Kiyoshi].

Stenli Vajzer: Koja od tradicija aikidoa je to bila?

Stiven Seagal: Postoji samo jedna tradicija. To kažem jer ljudi koji su bili u vezi sa Uešibom Moriheiem [Ueshiba Morihei], osnivačem, osećaju da ako neko radi neki drugi stil, onda to ne treba da nazivaju aikidom. Za mene, aikido je njegov jer on ga je izumeo.

Stenli Vajzer: Da li ste bili u odnosu spiritualnog prijateljstva s njim kao sa svojim učiteljem?

Stiven Seagal: S njim nisam učio držeći ga za ruku niti bilo šta slično tome. Najviše što sam ikada činio je da sam ga čuo kako podučava.

Stenli Vajzer: Da li ste upoznati sa budizmom kao nekom vrstom ogranka discipline vaše borilačke veštine?

Stiven Seagal: Pa, da budem iskren prema vama, nisam siguran. Rođen sam sa ozbiljnom spiritualnom svesnošću i tokom mnogih godina proučavao sam različite načine. Kasnih šezdesetih otišao sam u Japan i započeo zen sedenje.[1] Posetio sam manastire, proučavajući budizam i primajući spiritualne instrukcije. To je bio početak za mene, način za koji sam verovao da treba takav da bude - razvoj fizičkog čoveka kroz borilačke veštine i doterivanje spiritualne strane istovremeno.

Stenli Vajzer: Proučavali ste takođe i akupunkturu?

Stiven Seagal: Tako je. To je bio način na koji sam prvobitno bio upoznat sa tibetanskim budizmom. Bilo je pregršt lama koji su došli iz Tibeta. Bili su bolesni i bili su mučeni. Pošto sam proučavao akupunkturu, zamoljen sam da pokušam da pripazim na nekoliko njih, mada i nisam govorio tibetanski. Najzad, mogli smo da nekako komuniciramo. Naučio sam nešto tibetanskog i postao s njima vrlo blizak.

Kasnije sam se upetljao u izvesne stvari koje baš i nisu od onih na koje se osvrćem sa naklonošću. Bilo je to u vreme kada su se Kampe [Khampas][2] još uvek borile protiv Kineza, a CIA im je pomagala, i zbog oštrih represija prema tibetanskom narodu hteo sam da se umešam. Moje učešće, međutim, bilo je minimalno.

Bile su to godine kada je moj interes za tibetanski budizam procvetao, ali je moje učešće u bilo kojim spiritualnim nastojanjima i obuci ostalo moja lična stvar - ne tajna kao što su bile neke druge stvari, već samo privatna. To je bilo u vreme kada sam veoma hteo da budem nevidljiv u darma [dharma] zajednici[3], iz mnogo razloga. Jedino poslednjih nekoliko meseci sam izašao iz plakara.

Stenli Vajzer: Možete li reći bilo šta o svom učešću sa tibetanskim borcima za slobodu?

Stiven Seagal: Mislim da je verovatno najbolje ako ne ulazimo u to. Pokušavamo da živimo u svetu gde možemo da izaberemo srednji put i tražimo sklad, i ne želim da izgleda da sam neka opasna revolucionarna osoba, jer stvarno nisam. Ovde sam na ovoj Zemlji zbog jedne stvari, a to je da vidim ako mogu nekako da služim čovečanstvu i da ublažim patnju drugih.

Stenli Vajzer: Ko je bio vaš koren(sk)i guru?[4]

Stiven Seagal: U osnovi, za mene je Njegova Svetost Dilgo Kjentse Rinpoče [Dilgo Khyentse Rinpoche] bio najveći, a sada sam veoma predan Minlingu Trićenu [Minling Trichen] i Njegovoj Svetosti Penor Rimpočeu [Penor Rimpoche].

Stenli Vajzer: Postoje skorašnji izveštaji da vas je Penor Rimpoče prepoznao/priznao kao tulkua [tulku].[5] Da li je to tačno?

Stiven Seagal: Bože blagi, nije to baš način na koji bih ja to izrazio. Postoji jedan veoma podao časopis koji me je optužio da sam podmitio Penor Rimpočea i sve druge visoke lame da mi odaju priznanje. Pa, pre svega, to je priznanje o kome su mi ljudi govorili više od dvadeset godina, ljudi koji me dugo znaju u darmi, mnogo, mnogo pre nego što je Penor Rimpoče to učinio formalnim. To je bilo nešto što sam uvek držao u tajnosti, i u stvari poricao. Pa ako sam to tada poricao, zašto bih sada podmićivao ljude zbog toga? Vidite zašto je to tako jadno. Ne marim ako me vređaju, ali sramota je da ljudi skandalizuju darmu i govore loše stvari o Penor Rimpočeu i drugim visokim njingma [Nyingma][6] lamama.

Stenli Vajzer: Kažete da su vam više od dvadeset godina ljudi govorili o tome da je moguće da ste tulku?

Stiven Sigal: Ima ljudi koji su mi bili rekli da sam inkarnirani lama, ili tulku. Penor Rimpoče me je u osnovi prepoznao/priznao kao Kjungdrak Dorđea [Kyung-drak Dorje], koji je bio reinkarnacija prevodioca Judra Njingpoa [Yudra Nyingpo]. Prema Đamgon Kongtrulovom [Jamgon Kongtrul] "Životi tertona"[7] ["Lives of the Tertons"] Judra Njingpo je bio učenik velikog prevodioca Berotsane [Berotsana] i postao je i izvanredan naučnik i ostvareni majstor meditacije. Mnoge od njegovih reinkarnacija kao što je prevodioc Minling Ločen Darma-šri [Minling Lochen Dharma-shri] bile su u stanju da doprinesu budizmu, i izgleda da se ponovo rađao u obliku brojnih tertona (otkrivača blaga).

Stenli Vajzer: Imate li neka sećanja prošlih života?

Stiven Seagal: Od vremena kada sam počeo da idem u Indiju i da meditiram, počeo sam da se sećam stvari koje su bile prilično nejasne. Baš pre neki dan sam sedeo sa jednim lamom i jedna od stvari koje mi je rekao je da "tebi su veoma dobro urezani u sećanje mnogi prošli životi i prema tome će tvoje ostvarenje doći brže nego nekim drugim ljudima".
Stenli Vajzer: Šta je time mislio?

Stiven Seagal: Ne bih baš umeo da to objasnim. Ali sa nečim kao što je ngondro [ngondro][8], ako vežbaš i vežbaš i rastvoriš se u prazninu vežbajući, i koncentrišeš se na bodićitu [bodhicitta][9] više nego na išta drugo, verovatno ćeš početi da polako rastvaraš veo o tome šta misliš da jesi u svoju vlastitu prirodu, što je kombinacija svih tvojih života. Moramo samo da ih zapamtimo. Tu je povlačenje[10] od koristi.

Naravno, što duže vežbaš, praktikuješ, razvićeš neke drugačije sidije [siddhis][11]. Ali nijedan od njih nije doista važan. Ono što je važno je to šta radiš sa svojim životom. Nasuprot onome što je u tom časopisu rečeno, kad god me je neko pitao jesi li tulku, ono što sam dosledno govorio je da ne verujem da je veoma važno ko sam bio u svojim prošlim životima. Mislim da je važno ko sam u ovom životu. A ono što radim u ovom životu važno je jedino ako mogu da olakšam patnju drugih, ako mogu da nekako učinim da ovaj svet bude bolji, ako mogu nekako da služim Budi i čovečanstvu, ako mogu nekako da zasejem seme bodićite u ljudska srca.

Stenli Vajzer: Dakle suprotno činjenici da mnogo ljudi misli da je to priznanje bilo neka vrsta naprasnog otkrića, to se razvijalo tokom dugog vremenskog perioda.

Stiven Seagal: O, ja sam se bavio ozbiljnim meditiranjem na svoj vlastiti jadan način verovatno nekih dvadeset sedam godina.

[/color]

Stenli Vajzer: To je mnogo vremena. Da li učenici treba da vas oslovljavaju na neki poseban način?

Stiven Seagal: Ljudi me svakojako oslovljavaju i nazivaju, uključujući i reči od četiri slova.[12] Ja se odazivam svima. Kada uđem u sobu neki ljudi vide psa, neki vide kravu; ja sam sve to što vide, to je njihova percepcija. Ali doista verujem da je priroda bude [buddhanature][13] u svima nama, čak i u šugavom psu koji leži u slivniku sa svim svojim buvama. Taj pas je za mene buda. Svet može da me zove kako god hoće, ja se odazivam na bilo šta.

Stenli Vajzer: Nedavno ste održali javni govor u Santa Barbari.

Stiven Seagal: Održao sam predavanja nedavno. Uvek o Budinim učenjima. Dalai Lama mi je rekao da se skoncentrišem na bodićitu. To je ono što osećam da bih voleo da radim.

Stenli Vajzer: Dalai Lama vam je dao lične instrukcije u vezi sa učenjem?

Stiven Seagal: Ne bih rekao da mi je dao lične instrukcije u vezi sa učenjem. Ali mi je dao ličnu instrukciju i pozvao me da dođem na njegova druga učenja. Ja bih nadajmo se takođe učio sa Trićen Rimpočeom i Penor Rimpočeom - ovo su neke od lama za koje mislim da su sasvim uzvišeni učitelji i veliki majstori, i da imam dovoljno sreće da provedem neko vreme s njima. Nadajmo se da ću sedeći s njima apsorbovati nešto znanja ili mudrosti o tome kako da prenesem to nešto malo što imam.

Stenli Vajzer: Kada ste postali filmska zvezda, kako je to uticalo na vaš ego? Da li se otelo kontroli? Mora da je bilo teško steći učenja imajući u vidu da vam se ulagivalo i/li da su vas psovali?

Stiven Seagal: Čak i kad sam bio u Japanu, narod je pokušavao da me obogotvori, a razlog zašto sam tamo ostao je u tome što je takvo obožavanje doista jedna smrtno opasna zamka. To je razlog zašto sam u Americi zadržavao za sebe svoju spiritualnu praksu. Ne mislim da je ta deifikacija bila jedan od mojih najvećih problema u životu, stoga što sam dovoljne sreće da sam shvatio mnogo ranije u čemu je doista stvar sa obožavanjem i moći. Mislim da je velika prepreka bila samo nedostatak razumevanja puta.

Stenli Vajzer: Postoji budistički slogan koji kaže: "Radi prvo na najvećim zaprljanostima". Šta biste rekli koja je najveća zaprljanost s kojom ste morali da se suočite u ovom životu?

Stiven Seagal: Ne razumem baš razliku između želje za spiritualnim savršenstvom za dobro svih bića koja osećaju, i hranjenja sebe. To me je zbunjivalo tokom mladosti. Mislio sam da ako bih mogao spiritualno da hranim sebe do nivoa velikog spiritualnog dostignuća, onda bih mogao da uradim veće stvari na svetu i da bi to bilo dobro za mene i stoga i za svakog drugog. Bio sam samo previše neuk i blesav da shvatim da je osnova iz koje moramo da krenemo prvo i pre svega korist za sva bića koja osećaju. To mi je bila velika prepreka i ona mi je uzrokovala veliku patnju.

Stenli Vajzer: Da li mislite da je ovo priznanje sredstvo da se ubrza taj proces?

Stiven Seagal:: Nadam se da je tako.

Stenli Vajzer: Koje meditativne prakse radite?

Stiven Seagal:: Radim ngondro, radim guru jogu[14], to je odličan oblik meditacije za mene. Radim tajne prakse za koje sam opunomoćen.

Stenli Vajzer: Da li radite prostracije?[15]

Stiven Seagal:: Prostracije su moja omiljena stvar u univerzumu. Upravo sada samo se trudim da pojednostavim sve te uzvišene prakse koje su verovatno van moje moći shvatanja, sve tantre koje sam pokušavao da naučim, i samo se trudim da se skoncentrišem na bodićitu. Kad god se nađem previše ezoterično u oblasti tantričkog gradiva, pomalo se izgubim. Onda pronađem mudrost svojih učitelja u onome kad kažu vrati se na početak i skoncetriši se na bodićitu.

Ja nisam visoko ostvareno biće, nisam veliki lama, nemam nikakvu veliku praksu. Ja sam veoma niska osoba koja se samo trudi da dobro radi najosnovnije stvari i najosnovniju praksu bodisatve[16]. Ja započinjem ponizna učenja napamet, meditacije i molitve.


Stenli Vajzer: Koliko dugo obično praktikujete?

Stiven Seagal: Nemam posebno određeno vreme. Ne vodim evidenciju o tome koliko sam dugo tačno praktikovao, ali bih rekao da je to obično dva sata ujutro i dva sata uveče.

Stenli Vajzer: U užurbanom filmskom životu haosa i nesigurnog ega, gde je vaš osećaj za ravnotežu? Kako ste u stanju da zadržite svoje mesto u tom svetu?

Stiven Seagal:Doista me nije briga šta drugi ljudi misle ili govore o meni. Kada pitate šta mi donosi utehu i olakšava samsaru[17], to su Guru Rimpoče, Gospod Buda i svi zaštitnici, dake i dakine.[18]. Ušetam u tu varoš i dam to malo što sam u stanju da dam.

Stenli Vajzer: Na koje druge projekte trošite svoje vreme?

Stiven Seagal: Voleo bih da sam u stanju da nahranim decu koja su bolesna i umiru od gladi u Tibetu. Želim da radim prvenstveno na projektima za decu koja su gladna i bolesna. Takođe pokušavamo momentalno da uradimo nešto za one koji imaju problema sa očima u Tibetu. Mnogim manastirima je potrebna pomoć. Kada je taj časopis rekao te netačne stvari o mojim učiteljima, ono što nisu hteli da kažu je da sam tradicionalno darovao velike sume novca mnogim raznim religioznim organizacijama. Uradio sam to tajno, ali izgleda da ono što zovemo štampom veruje da nema profita u izveštavanju o dobrim delima. Oni više vole loše vesti, čak i ako moraju da ih fabrikuju.

Stenli Vajzer: Deo toga je, mislim, njihova nesposobnost da pomire sliku o vama na platnu sa onom o vama kao duhovnom čoveku.

Stiven Seagal: Gluma je umetnost. Trebalo bi da je umetnost. Jedan od mojih učitelja je rekao da je umetnost majka religije; postajući jedno sa sobom i prirodom, postaje se jedno sa bogom. Ne kažem da sam veliki umetnik; verovatno sam slab umetnik. Ali stvar je u tome da sam bio u stanju da na taj način širim darmu i pomognem drugim religioznim institucijama u svetu, od jevrejskih do katoličkih i hinduističkih.

Stenli Vajzer: Šta radite sa svim tim nekontrolisanim gnevom koji dolazi uz rad u tom poslu u kome se zabijaju noževi u leđa? Kao budista, kako se nosite s tim?

Stiven Sigal: Ljudsko sam biće: kad se posečem, krvarim kao i svako drugi. Kada se to desi najbolje je da uneseš svoje probleme u svoju praksu. Savladavanjem ljutnje, bola i privrženosti postajemo jači; izneseš to pred bude, pred zaštitnike i pročistiš se.

Stenli Vajzer: Vaš lik na ekranu je lik plemenitog tvrdog momka koji štiti nevine i ugnjetene od gangstera, narko dilera i terorista. U karakterima koje igrate prinuđeni ste da nasilje dočekate nasiljem. Kada posmatrate sebe na ekranu, kako mirite taj pokolj sa stilom života čoveka koji praktikuje učenja saosećanja i nenasilja?

Stiven Seagal: Pa, ne mislim da oni imaju ikakve veze jedan s drugim. Mislim da umetnost imitira život i da njena funkcija treba da bude savršena i tačna interpretacija načina na koji život stvarno jeste, u svim njegovim emanacijama. Ja sam umetnik koji se trudi da usavrši svoj zanat, ali u isto vreme ja doista imam osećanja u vezi sa nasiljem. Bio sam pod ugovorom sa Braćom Vorner [Warner Brothers] iz koga nisam mogao da se ispetljam, a ono što su hteli od mene je muški akcioni film. Ponuđena mi je izuzetna suma novca od strane drugih studija da radim drugačije tipove filmova, ali me Braća Vorner nisu pustila. Sada kada više nisam u takvoj situaciji, biće mi moguće da radim vrste filmova koje bih doista voleo da radim, koji su sigurno spiritualne prirode i koji će voditi ljude u kontemplaciju i ponuditi im radost.

Stenli Vajzer: U redu, poslednje pitanje. Priznajući nerazdvojivost samsare i nirvane[17a], šta biste rekli koja je najbolja stvar što se tiče postojanja kao Stiven Sigal, i šta je najgora stvar u tome?
Stiven Seagal:Znate, ja sam u neku ruku odgajen na zenu i ne gledam baš na svoj život u izrazima najboljeg ili najgoreg.

Stenli Vajzer: Pitao sam sa relativne tačke gledišta.

Stiven Seagal:: Stvar za koju sam najviše zahvalan su učitelji koji su mi dozvolili da imam nešto malo znanja i mudrosti koji me sada drže u životu. Zahvalan sam za sposobnost koju imam na ekranu da donesem narodu sreću i radost, i za sposobnost koju ću imati u budućnosti da ga nadajmo se dovedem do staze kontemplacije. U terminima najgorih stvari, smatram da su moji najgori neprijatelji i moje najgore patnje moji najveći učitelji, tako da uvek postoji druga strana tih negativnih sila.

Stenli Vajzer: Hvala vam puno.

Stiven Seagal: Hvala vama.

(Preveo sa engleskog: Mića Mijatović, 08. maja, 2007., u Beogradu.) [19]

[ZenTale]

Napomene:

 

[1] "Zen sitting" - misli se na zen meditaciju koja se radi u sedećem položaju. (prim. prev.)

[2] Kam [Kham] je područje u istočnom Tibetu, a Kampe su se borile protiv Kineza, gerilskim načinom. "Pilot program" instruktaže započela je CIA u Saipanu i Okinavi, na traženje ovih Tibetanaca. Nakon početka ovih borbi, 1956. godine, usledile su žestoke represije od strane Kine. (prim. prev.)

[3] "Dharma community" - "darma zajednica". "Darma" je sanskritska (skt.) reč i ima mnogo značenja, od kojih su najosnovnija "zakon" i "učenje / doktrina". Ovde se misli na zajednicu onih koji proučavaju i praktikuju taj "zakon" i "učenje", pomažu se u tome, sarađuju i međusobno podržavaju. "Zakon" se odnosi na zakon kauzaliteta, odnosno uzroka i posledice, kao osnove svega postojećeg (slično onome u fizici, na primer). "Učenje" se odnosi na izlaganje tog zakona, onako kako ga je izložio Buda, odnosno Sidarta Gautama, istorijska ličnost, nakon čije smrti je, a na osnovu njegovih kasnije i po sećanju zapisanih predavanja, nastao budizam, sa svim svojim mnogobrojnim varijantama i školama (oko 800). (prim. prev.)

[4] Koren(sk)i guru [root guru] - guru (skt.: učitelj) sa kojim je učenik (bio) u ličnom kontaktu. (prim. prev.)

[5] Tulku - tibetanski izraz koji se koristi da označi prosvetljenog budističkog majstora, koji je odlučio da se stalno iznova inkarnira u nova tela. (prim. prev.)

[6] Njingma - jedna, i najstarija, od četiri glavne škole tibetanskog budizma. Ostale tri su Kagju [Kagyu], Sakja [Sakya] i Gelug [Gelug].

"Njingma" znači "star, starostavan, drevan", i ova škola poznata je i kao "škola starostavnih/drevnih prevoda" jer se zasniva na prvom talasu prevoda budističkih spisa sa sanskrita na tibetanski, u osmom veku nove ere.

U savremenijem dobu središte ove škole se nalazi u Kamu [Kham] u istočnom Tibetu.

Njingma tradicija potiče od indijskog majstora Padmasambhave [Padmasambhava], što na sanskritu znači "rođen iz lotosa", a na tibetanskom se oslovljava i sa Guru Rimpoče [Guru Rimpoche], što znači "dragoceni učitelj", i smatra se osnivačem tibetanskog budizma.

Sledbenici/praktičari njingma škole održavaju najranija vađrajana [vajrayana] učenja. Ostale tri škole su poznate i kao Sarma [Sarma] škole, ili "škole novog prevoda", jer se zasnivaju na drugom talasu prevoda budističkih spisa sa sanskrita na tibetanski.

Vađrajana budizam je takođe poznat i pod imenom tantrički budizam, ili tantrajana, ili mantrajana, ili "ezoterični budizam", ili dijamantsko vozilo itd.

"Dijamantsko" stoga jer "vađra [vajra]" na sanskritu znači "grom" ali je i pridev koji znači "dijamantske tvrdoće", "moćan". "Jana [yana]" znači "vozilo", "sredstvo prenosa".

"Tantrički" stoga jer koristi metodologiju hinduističke/vedske tantre, "mantrajana" jer koristi mantre (zvučne formule sa i bez lingvističkog značenja), "ezoteričan" jer se instrukcije prenose, po definiciji, samo u ličnom kontaktu sa učiteljem, pri čemu učitelj sam bira da li će prihvatiti nekog za učenika, i poveriti mu učenje. (Danas je to malo drugačije, doduše.)

I upravo ova varijanta budizma izvršila je jak uticaj na Šinto u Japanu (imajući za centralnu figuru, umesto dotadašnje boginje sunca Amaterasu, Mahavajročana [Mahavairochana] Budu, jap.: Dainiči Njorai [Dainichi Nyorai]) a time i na Omoto-kjo. Ovaj je uticaj nastao početkom devetog veka, kada je japanski car Kammu [Kammu] poslao kaluđera Kukaia [Kukai], za koga kažu da je bio neustrašiv, u Kinu da vidi šta ima novo od budizma tamo, i da ponešto donese i kući, u Japan, ako čemu vredi. Tako je Kukai naišao upravo na vađrajana učenje, poneo podosta nazad u Japan i tu čak osnovao i novu, šingon [Shingon] školu, zasnivajući je na principima vađrajane. (prim. prev.)

[7] Terton - tibetanski izraz koji znači "otkrovitelj tekstova". "Terma" znači "blago", a "blago" se ovde odnosi na tekstove, svete spise, i razne predmete koji su bili sakrivani, da bi bili zaštićeni u situacijama nepovoljnim za učenje. Tertoni su otkrivali terme, ovo blago, najčešće putem raznih znakova koje su dobijali u snovima ili vizijama. Dakle, terton se postaje tako što otkriješ neku od ovih termi. (prim. prev.)

[8] Ngondro - "ono što prethodi". Tibetanski termin koji označava preliminarne, pripremne, prakse kojima se postavlja osnova za viša vađrajana praktikovanja. (prim. prev.)

[9] Bodićita - um prosvetljenja. Sanskrit: bodhi = "perfect knowledge", "prosvetljenje"; chitta = um. (prim. prev.)

[10] Povlačenje [retreat] - uobičajena rutina povremenog fizičkog povlačenja, izolacije, da bi se (na miru) posvetilo isključivo spiritualnim praksama. Obično se odvija u budističkim centrima. (prim. prev.)

[11] Sidi [sanskrit: siddhi] - neuobičajena ("natprirodna") moć, sposobnost. Ovde se misli na posebne sposobnosti stečene i/li razvijene kroz spiritualno praktikovanje, u osnovi vežbanjem i razvojem koncentracije i time sposobnosti razumevanja. (prim. prev.)

[12] U engleskom jeziku, "four letters words", "reči od četiri slova", (npr. f*ck, s*ck, c*ck, c*nt itd.) odnose se uglavnom na popularne bazične seksualne aktivnosti i polne organe. (prim. prev.)

[13] Priroda bude, buda-priroda [buddha nature] - zapravo naša prava priroda, naš prirodni primordijalni um, sposoban da spontano prepoznaje "pravu prirodu svih stvari", direktnim neposrednim uvidom, bez mnogo mozganja. Rad ovog uma ometan je po pravilu i ograničavan (manje-više proizvoljnim i samovoljnim) intencijama onoga što se zove "ego". Jednom kad ego počinje da se "otapa" i njegov (ograničavajući i vitopereći) uticaj time da se gubi, naš um počinje da funkcioniše na svoj prirodan (i time najmoćniji i najsposobniji) način i naše se energije ("ki"  iz "aikido") ponovo ujedinjuju ("ai"  iz "aikido") sa sveukupnim energijama svuda oko nas, u univerzumu (tako nam se sve stavljajući na raspolaganje).

One su u stvari od samog početka jedna ista energija, isti tok, a "ego" je bio neka vrsta kaveza, ili filtera, koji je ograničavao i vitoperio slobodan protok te energije, i inteligencije (jer ki ima i mentalnu, ne samo fizičku konotaciju), u našem vlastitom telu i umu.

U tom stanju više nema nikakvih sukobljavanja (ega i ne-ega, jer bez ega nema ni ne-ega, dakle sve je Jedno, nepodeljeno), već postoji samo tok, neprekidno kretanje usklađeno sa sveopštim struja(nji)ma oko nas, gde sebe doživljavamo više kao neki vrtlog usred te bujice nego kao neku statičnu tvor evinu, koja se sukobljava s tim talasima, ili na koju talasi stalno naleću preteći da je obore.

"Buda priroda" je jedan neprestan, i veličanstven, ponekad gotovo zastrašujući (kao neka "prirodna pojava") tok gotovo impersonalne inteligencije, i što se ego manje petlja u njen rad, to bolje.

Iz svega ovoga postaje razumljivije to što Sigal kaže o percepciji: ona je određena stanjem nečijeg ega, jer ego je kao filter koji izobličuje sliku koju dobija, svojim upetljavanjem u sam tok i proces percepcije. Jednom kad ne držimo previše do svog ega, ovi "filteri", i samim tim izobličenja, nestaju i sposobni smo da vidimo bolje, stvari kakve jesu, i da se prema njima tako i ponašamo. Postajemo efikasniji. Nije nam dakle više mnogo bitno šta neko "misli" o nama, i kako se prema nama ponaša, već šta mi doista jesmo. Skoncentrisani smo na "buda prirodu", svoju i drugih. (prim. prev.)

[14] Guru joga - spiritualna praksa specifična za tantrički budizam i njemu svojstveni odnos učenika i učitelja (gurua). Ponekad čini deo pripremnih praksi, ngondroa. (prim. prev.)

[15] Prostracije - u ovom slučaju (vađrajana budizam) misli se na prostracije koje se izvode kao pripremni deo (neke "glavne") prakse, a ponekad mogu biti i sama praksa. Svrha bi trebalo da bude da se pročiste telo, govor i um od uprljotina, naročito (preteranim) ponosom (koji potiče od prianjanja za ego), i da se izrazi poštovanje "trima draguljima", odnosno Budi (kao učitelju, guruu), njegovom učenju i "darma zajednici". Vajzer zapravo ovde malo čačka Sigala, jer upravo su pričali o tome šta šou biznis, i "uspeh i slava", mogu da učine nečijem egu. (prim. prev.)

[16] Bodisatva - praktičar budizma koji se posvetio i zavetovao pomaganju drugima, u otkrivanju i ostvarenju njihove vlastite buda prirode. (prim. prev.)

[17] Samsara - ovaj (sanskritski) termin može biti prilično teško objasniti, ukoliko se ne označi kontekst u kome se koristi (ovde je to tibetanski budizam), a pošto za to treba malo više prostora generalno se može reći da je u pitanju neprekidno ponavljajuća patnja, cimanje, drndanje i lutanje, a usled ne(pre)poznavanja svoje vlastite prirode, i "prave prirode svih stvari" uopšte.

Jednom kada je ova vlastita priroda ("buda priroda", "pravo ja") prepoznata, ovaj "točak patnje" prestaje da pravi štetu i mrcvari, i osoba više nije u nekontrolisanom vrtlogu zbivanja.

Tada samsara više nije isključivo izvor bola, već može da bude čak i fina zanimacija. (prim. prev.)

[17a] Ovde Vajzer (koji je očito sasvim dobro verziran u budizam) opet čačka Sigala, jer jednom kada je "uvid u vlastitu prirodu" izvršen, shvata se da su i nirvana (područje izvan samsare) i samsara jedna ista celina (ili dva aspekta iste celine), i da se stoga ne mogu razdvajati. To može da zvuči paradoksalno pa i besmisleno samo sa stanovišta intelekta, ali sa stanovišta direktnog iskustva (gde je ova spoznaja mnogo više čin volje nego nekog intelektualnog razmatranja) i te kako ima smisla. Sada dakle Vajzer ispipava malo Sigala, jer ako je doista (bio) tulku, onda ovo mora da mu bude i iskustveno poznato, pa stoga ne bi trebalo mnogo da kuka i samosažaljeva se. Baš ga je fino intervjuisao. Sa merom. (prim. prev.)

[18] Dake i dakine - (nominativ, jednina: daka, dakini; sanskrit) ovo su u osnovi zaštitnici (vodiči, inspiratori) praktičara i predstavljaju primordijalne i prirodne tokove uma i energijâ uopšte (zapravo samu buda prirodu). Dakine su lepe i golišave, odevene uglavnom ogrlicama, i imaju običaj da plešu i krstare nebom, pa ih stoga zovu i nebeskim plesačicama/šetačicama. Pomalo su nestalne i dinamičnog, jarosnog temperamenta, ali znaju da budu i umiljate. Vrlo su bitne i specifične za vađrajana budizam, ali nešto detaljnije na ovom mestu nije moguće reći a da se ne otpočne poduža priča (tibetanci vole da kite stvari, veoma). Bez njih, kakogod, praktikovanje bi bilo prilično dosadno i suvoparno. - Dake su isto što i dakine, samo u muškoj formi. (prim. prev.)

[19] Onaj ko se bavi aikidoom, vežba, trenira, "rinta", "u znoju lica svog", ne mora nužno da bude upućen i u stvari budizma, pa sam ove napomene dodao da se lakše razume iz kakvog u stvari (mentalnog i kulturnog) miljea dolazi Stiven Sigal i o čemu zapravo govori. Gledao sam da budu što kraće, kako bi istovremeno dale dovoljno informacija, a da ne zahtevaju neko prethodno znanje o budizmu, koji je inače izvršio veoma jak uticaj na razvoj i stil borilačkih (i ne samo borilačkih) veština, posebno aikidoa, počev od dolaska Bodidarme [Bodhidharma], indijskog budističkog i prilično "nekonvencionalnog" i drčnog kaluđera, u Šaolin [Shaolin] manastir, u Kini, pa nadalje. Ovaj uticaj odnosi se uglavnom na tehničke stvari uvežbavanja sposobnosti koncentracije i pažnje (kao sredstva i oruđa spoznaje, pa time i vladanja svojim umom, a time i telom, koje je zapravo njegov deo i njegova manifestacija), a ne toliko na neke "religiozne stvari", i upravo zbog toga su ove tehnike uma i tela i imale tako jak uticaj na borilačke veštine (i na kulturu uopšte). - Ovaj uticaj, širio se dakle, dolaskom budizma, trasom preko Tibeta, Kine i Koreje do Japana, gde je aikido i nastao, ali o tome malo više nekom drugom prilikom, kad bude bilo reči o načinima i "trikovima" kojima su prevođeni (sa sanskrita i palija [pali]) budistički spisi, tehničke instrukcije za praksu, naročito na kineski i potom na japanski. (M.M.)

 

[ZenTale]

Kao kratak komentar, i jedan od njegovih posebnih kvaliteta, napomenuo bih da je Steven Seagal, čovek koji je uspešno integrisao vrednosti različitih filozofskih i religijskih sistema i izvukao suštinu - kvalitet pojedinačne ličnosti i njegov konkretni doprinos široj ljudskoj zajednici, sa ciljem opšteg dobra- unutrašnjeg, pa i spoljašnjeg blagostanja i sreće, svetskog mira i poštovanja ljudskih prava i prava Prirode i Zemlje..

[strateg3]

Samo kratko,Svaka Cast na ovom postu 

[ZenTale]

Hvala ti druže! Mislio sam i na tebe, dok sam ga pisao..

[djeneral]

auu svak cast Zen nisam znao ovo o njemu u svakom slucaju veliki covek

[ZenTale]

Drago mi je da ti je sve ovo ostavilo takav jak utisak. Baš mi je drago..
Jer takvi su ljudi zaista retki, a još ređe da možemo i da ih vidimo i čujemo. Obično se kriju od očiju javnosti, a i on se sam krio od objavljivanja svega toga-godinama.
Nije hteo da ono najvrednije u njemu, bilo ko pokvari. E onda kad su pokušali, onda je on morao da se "obračuna" sa njima, kao što to radi i sa protivnicima u borbi. I naravno zatvorio im je usta, svima. I pobedio ih isto kao i druge protivnike.
Kad je neko "jak" onda bi trebao da bude jak u svakom pogledu, i fizičkom i emotivnom i intelektualnom...