Ti si anđeo pakla koji otima sve, stojiš uvijek uz rub. Oči su nam teške, tako staklene, sad će same da se rasprsnu. Tražiš dokaze od ljubavi, tražiš izgubljenu nit kako da te volim kad mi uzimaš sve, kradeš mi iz očiju. Ti što se uvijek zavaravaš, ko tražiš pravi put ti nikad nećeš stići do mene za tebe sve je bilo uzalud. Ti si heroj bezbroj bitaka i imaš promjenjivu ćud ti si heroj s patentnim zatvaračem na srcu, ranjeni vepar u sutonu. A ja ne mogu više tako već sam davno pao na koljena i zamara me dugo čekanje čekam te. Već se odavno razdanilo i sunce umiva ovaj grad možeš slobodno skinuti dlanove s očiju nebo je plavo, uhvati ga. A ja ne mogu više tako već sam davno pao na koljena i zamara me dugo čekanje, čekam te. Ti nosiš tajne duboko u sebi i nosiš misli skrivene, prestani biti veliko dijete, otvori vrata i pokaži se!
|
|