Bio je bećar, ratar i sanjar, šokačka duša, gospodin fin, volio pjesmu, tambure, vino, mnoge sam zore doček'o s njim.
Spominj'o često dva konja vrana, i njivu kojoj ne vidiš kraj. U mladoj šumi na kraju stana, podneva ljetnog tražio hlad.
Ref. S tamburom noću, kroz brazde danju, pjesme i tuge, čudnovat spoj, nikad k'o drugi, bio je svoj, bio je svoj, stari moj.
Još jedan pogled sanjarskog oka, bio je srpanj, večernji zvon. Ostade za njim brazda duboka, i kapi rose u oku mom.
Ref. S tamburom noću, kroz brazde danju, pjesme i tuge, čudnovat spoj, nikad k'o drugi, bio je svoj, bio je svoj, stari moj.
|
|