Dok u sanduku spokojno ležim, dugo nije trebalo da shvatim, gore nigde ne mogu da bežim, davno sam ovde treb'o da svratim.
Za prijatelje dobar je provod, retko koga suze danas guše, da se loče odličan je povod, uvek uz izgovor za pokoj duše.
Refren: Bez popova i salvi topova, bez svete iz komšiluka. Nek moj grob ne bude mesto hadžiluka.
Čujem zemlju što po meni pada, psovke, dreku pijanih grobara. "'De je naš'o da odapne sada," dopire skičanje sretnih grobara.
Svet je prest'o da se vrti, gluv sam za jad onih što cvile. Nikad se nisam plašio smrti, pacova, crva, što po meni mile.
|
|