Ja nisam odavle Ja nisam odavle Ja nisam odavle
Ovde noć pada grubo Uz načeto pivu i škripu kočnica Traje duže no u ostalom svetu Bez skrupula i želje za pomilovanjem
Ljudi su ovde drčni i odlučni Al' teško je reči da išta vide Oni jure po jazbinama s namerom da ubiju U sebi poslednje znakove svesti
Tvoje usne kontrolišu pokrete moje Tvoja sjena pada preko pola Beograda Ja je pratim bez daha od vrata do vrata Kao jadnik što luta za rudnikom zlata Kao slijepac što prati udarac štapa
Kao pravi zadnji papak Kao sneg u proleće Kao Bosna bez mira Kao usran bez papira Kao uljez osećam se
Ja nisam odavle
Žene su ovde meke i vrele Kao i svuda gde ne vlada bol One mazno kriju delove tela I čekaju da ih pokupi zlo Klinci se jebu ko štuke Njihovo seme curi niz haustore Šprice bacaju direktno u Savu Iz Save u Dunav A iz Dunava u Crno more
Znam da postoje mnogi putevi ka sreći Al' za zajeb nema puno vremena Nema mjesta za mala maštanja U gradu bez praštanja
Kao pravi zadnji papak Kao sneg u proleće Kao Bosna bez mira Kao usran bez papira Kao uljez osećam se
Ja nisam odavle
Ne verujem više da ću te naći Ne verujem da mogu da pratim tvoj trag Opet me nespremnog dočekuje jutro Bez ikog ko mi je drag
Kao pravi zadnji papak Kao snijeg u proljeće Kao Bosna bez mira Kao usran bez papira Kao uljez osjećam se
Ja nisam odavle Ja nisam odavle Ja nisam odavle
|
|