Za našu igru poslednju, obuci ovu haljinu i slušaj kako zemlja se okreće.
Da čujem tvoje korake, uzmi one cipele, nek stope tvoje lagane tišinu probude.
Evo noćas umirem, ko zna koji put zbog nas sam tu, u dnu čaše tango je, svaki pokret boli me...ti dolaziš...
Bez kucanja...ti ulaziš svake noći u moj san i kradeš mi sećanja, bez pitanja dajem ti se, a nemam lek da ozdravim, tebe da prebolim.
Evo noćas umirem, ko zna koji put zbog nas sam tu, u dnu čaše tango je, svaki pokret boli me...ti dolaziš...
I dok besni vetrovi, sudnju anđela mi donose, da sam ovo sanjao, da sam ružno spavao, da odlaziš...
|
|