Nekada je bilo ljudi oko mene noć i dan, nisam hteo vreme da provodim sam, imao sam puno snova, a tako malo vremena, nisam znao da je život promena..
Zvale su me obale daleke..tuđe usne ljubile, nisu uspele da speru s mene tvoje tragove, godine su donele saznanja, lutanja i mrakove, al na putu tvoje svetlo nisu uspele da ugase..
Ovo ludo srce moje bogovima prkosi, već će se sutra tiho da oprosti, vetar što u leđa duva snagu će izgubiti, naše snove ko zna kud odneti...
Ima samo jedna stvar koja se ne menja svih ovih godina..svih ovih godina, a to je želja oblaka nebo da pomera..pomera..nad našim glavama, nad našim glavama..
|
|