Za ona dobra, dobra, dobra stara vremena
Bilo je osam na trgu cviječa ja sam te ćekao na kraju priče tada si rekla: mi nečemo više odmahnut rukom, ma što me se tiče
Al* ne bi* ni Bogu priznao tada sve je moje u vodu palu sad mirno kažem, lagati neću onoga dana i vrijeme je stalo
Kako je dobro vidjeti te opet staviti ruke na tvoja ramena kao nekad poljubi me nježno za ona dobra, dobra, dobra stara vremena
Stvarno sam htio vidjeti te opet sa istim smijehom na usnama tvojim pričaj o kiši, o bilo ćemu ne pričaj o sebi, još toga se bojim
Neka sam proklet ako i danas postoji način da objasnim sebe ne želim nikog i sve mi se čini da čitav sam život volio tebe
. . . ma baš je dobro
|
|