Ja ne mogu živjeti više među ljudima Ja ne mogu disati sa ranom u grudima Tu nasred srca moga pustinja k'o sahara Previše je bilo toga, Anđela se ne vara, anđela se ne vara
A kad ova srca stanu, ne stavljaj mi sol na ranu Ne ostavljaj na mom srcu trag. Nek' te nosi divlje more, more moje ljubomore Za mene si anđeo i vrag
Ja ne mogu gledati kako mi te druga otima Ja ne mogu podnijeti što te ona uzima Tu nasred srca moga pustinja k'o sahara Previše je bilo toga, Anđela se ne vara, anđela se ne vara
Moje tijelo sad gori još, od tvojih nježnih dodira Previše si tad bio loš,al' srce nikad ne bira
|
|