Emigrant iz njenog srca sam omamila me je kao tužno drvo san a rekao bih sve što ćutao sam pre bez lišća jesen ne ide
Plutam svetom kao konzerva koja samo se iznutra otvara moja tuga nema kraj i kako sad da zovem taj bez nje u meni osećaj
I tako budan sanjam tvoj zagrljaj lutam svetom tražim te budan sanjam tvoj zagrljaj ponekad samo dođe pa nestane
Emigrant pod svojim krovom sam opijen smejem se i tako pijan setim se da ova priča nema dno i kako sad da zovem to nadanje do ludila
Budan sanjam.......
lo sono emigrante ho perso l' anima Ho solo liberta dov`e casa mia c'e mailinconia
|
|