Svaki dan gledam jedan grad bedan, gde sam rodjen besan jer sam k'o lancem vezan za ulice pune stresa, bunim se, psujem nebesa, z a malo kesha u rukama gudre puna kesa, nauchio sve sam, na fore ne nasedam, iza coshka zaseda, beton klizav poput leda, ortaci paze da ne zgaze na polja kaznena, pogreshan potez koshta, brzo se sazreva, i ovde ljubav ima cenu, i mladi ljudi venu, pogreshnim putem krenu, skrenu, nestanu u trenu ortak puca se u venu, ima dete i zenu, i profi ima tremu, al' samo dotak'o sam temu i kako prkositi sistemu kad imash publiku nemu shto trazi rupu u svemu, i kazi napravicu scenu ako treba za svoje parche hleba, za svoje parche neba, iz kontejnera plache beba, e moj tebra bre, s druge strane voze se Bembare, koze se pale, sve bi se jebale za pare k'o od shale, stvari se krecu od glamura do socijale brate!
Shkola shto je placam, dugovi shto vracam, svi ortaci k'o braca, kad izlaz je kradja, kad preterash, smiri jer volish da zivish, sranje, ko krivi shto ovde se radjaju deca ko predstavlja sveca kad ljudi svi kradu kad stignu, svi lazu, svi ginu, zatvor je nula, zandari josh tuku, mozda zivot je kurva pa kriminal pod ruku, zakon ne vazi, shta zelish to trazi, svi prave se vazni, i pravi i lazni, ko je sad ko, kol'ko placash za to, shta su haos i bol, i zashto osecam to?
Jebem ti dinar, tezak kriminal, jeftina droga, to je Beograd uvek poslednje mesto, cilj opravdava sredstvo, >otmi< je slogan, to je Beograd lazni ortaci, sve vidi se po faci, realnost je stroga, to je Beograd niko ne zna za Boga, ko ima je bogat, i tek u dupetu noga?!
|
|