Mi smo iste godine,u zemlji gde je nebo najblize, ugasena sveca meni mirise,sve tri boje kako okrenes. Kao da sam noci spavao uz konje,za ratove sto prolaze kroz polje, i u svadbu svoju kroz drvored jurio,pa mi na reveru ruzmarin mirisao. Ne odprezite mi konje svatovke,nek se svakom vino daruje, za srecu nasu neka nazdrave,ne odprezite mi konje svatovske. Znam sta mislis mati rodjena,ona nije mene cekala, al sta ce mi tuzna,bespomocna osveta,oprostaj je nama potreban. Jer ni dana vise ne mogu bez nje,oprostaj je potreban da bi se zivelo dalje, da bi vecera bila spokojna,a kapija nasa kucena. Mi smo iste godine,u zemlji gde je nebo najblize, ugasena sveca meni mirise,sve tri boje kako okrenes. U zemlji gde je nebo najblize...
|
|