Osecam se nesto kao dezurni planete, evo obracam se vama koji znate sta je to. Okrece se kolo srece,tebi manje,meni vece. Tebi vece meni manje,mnogo toga je za pranje. Mnogo vatre,malo vode,sve sto gori to i ode. Gori,gori nam planeta,niti dobro,niti steta. Dosta mi je takve price,sve na jednu istu lice. Crna ovca,bela vrana,koja li je prava strana? Zato nekad zelim biti kao pismo kao pismo koje putuje. Koje putuje daleko,koga uvek ceka neko,sto na kraju kaze volim te. Kao voda koja tece kao vatra koja gori. Kao ptica koja leti let. Kao sunce koje sija, kao ono sto mi prija, kao seme koje pravi cvet. Hodamo,padamo,samo se nadamo, onda se dignemo negde da stignemo. Sanjamo letimo,daj da se setimo kuda idemo kada idemo u krug?
|
|