Ubija zadah, zatvorena soba, oduzima mi svest, ko da sam iz groba, tamni oblaci, nad zgradom mi se guze, oni nikako da odu, lagano puze, bezivotno gledam, naspram mene, ja sam pravi negativ, svoje sene, sa senkom svoga tela, najradije pleshem, nek izbacim seme, jer nju ne mogu da kreshem...
nek izbaci seme... nek izbaci seme...
Hranim se lencharenjem, shkodi mi kad mislim, kada organ mi se digne, ponosim se tim, dokono sedim, hocu malo vode, ali nikome ne donosi, tada senka ode, niko me ne trpi, chak ni stvari svoje sobe, go gledam prazan ormar, nema garderobe, izasho sam takav na terasu svoga stana, u nadi da cu pojebati zenku gavrana...
gavrana... gavrana...
ubija zadah... upija zrak... ubija zadah... upija zrak...
|
|