Sky Wikluh: Opet jutra bleda,ni jedna misao vredna,oooooooo Opet jutra bleda,ni jedna misao vradna,oooooooo
Suid: Ti samo stojish i ne postojish zato shto pricha nije vredna tvoga pomena i zvona koja zvone u ushima su stihovi koje nisam pisao i to shto osecam je samo drama koja se shunja sama, a nekad ne ochekujesh i plach me pogadja toliko jako da nije vredan moga pomena,i svaka lazna slika koju vidim je vir i duboka voda izvan izvora,izvan svih prizora zbog kojih se krecem, a nije zbog podneblja i potrba koje su same,ej, evo ti rame i sve shto nikad nisi imo,evo ti prikaz velichine iz prostih mi usana shto pucaju zbog vetra i hladnoce pa teraju me da mazem i njih i ochi, a ja,juche sam video zvezde i bezdan zbog kog se vracam pa makar i sam doshao sebi,ide mi sladje, samo da mogu da umem da se umijem vodom koju pijem a ne da razumom baratam kao da shvatam sve shto nas je stiglo i svaka misao vrela da bude obichan zalogaj koji vagam i stvarnost slepu doteram na mesta koja stvarno veruju u svaku rech koju pishem,pa mozda mi nece trebati srecnost, pa opet mi vishe i kada sunce mi smeta a opet mi treba i pojava bleda,i olovka i kreda reci ce isto shto i misao- da star sam,i umrecu sutra,i opet jutra kao moje ogledalo su, jedna misao,o dal je vredelo Su,a onda ni pochetak ni kraj nemaju granice kada siguran si da nisi tu i da nije bitno ono shto je hitno i da nije lepo pakovati nespakovano.
Sky Wikluh: Opet jutra bleda,ni jedna misao vredna,oooooooo Opet jutra bleda,ni jedna misao vredna,oooooooo Opet jutra bleda,ni jedna misao vredna,oooooooo Opet jutra bleda,ni jedna misao vredna,oooooooo O dal je vredelo Suuuuuuuu,jeeee,ooooooo Ooooooo,dal je vredelo Suuuuuuuu,ooooooo
Suid: __________ sucheljavanje i davanje istine deci koja slepo gledaju u stihove kao formu a ne razgranichavanje stvarnog od neistine koja boli pa onda plashuci se i sami istine slepo slede svoja uverenja,maksimalno stvarno, maksimalno lezerno,maksimalno toliko da u peru pishem pokushaj kroz koji prodjem pitajuci se da li je uopshte bilo potrebno a znajuci da treba zasigurno posaditi trachak sumnje u tela koja ce se pre pokloniti onome shto vide a ne onom shto veruju,a ja verujuci u ono shto ce mozda uslediti sigurno,nesigurno u njih uporno pokushavam da prodjem i do njih dodjem bez obzira na mesto,vreme i stanje u kome se nalazim a osecam kao da se ne snalazim,tuznu tuzbalicu _________ o nepostojece pa oni tako i gledaju, a ja,josh vishe i vishe i vishe i kao da alkohol pricha a ne ja i sva vrata otvorena,i sva vrata otvorena a mozda je ipak bilo previshe i mozda se nece desiti vishe al ipak pishem jer osecam tezinu a ne olakshanje i ne znam da li to znachi da je sve ono tamo kod mene samo i vrteshka koja se vrti kao i pre i kao da se nishta desilo nije.
Sky Wikluh: O dal je vredelo Suuuuuuu... Opet jutra bleda,ni jedna misao vredna,oooooooo Opet jutra bleda,ni jedna misao vredna,oooooooo Opet jutra bleda,ni jedna misao vredna,oooooooo Opet jutra bleda,ni jedna misao vredna,oooooooo O dal je vredelo Suuuuuuuu,jeeee,oooooooo, Oooooooo dal je vredelo Suuuuuuuu,oooooooo
|
|