Da li znas...Kada pricam gluposti molim te shvati, ne moras da kazes znaj ja cu znati...molim te shvati...ne moras da kazes znaj ja cu znati...da li znas? Pratim staru lozinku, pijem pice uz muziku, cekam, svaki trenutak kao vek mi je dug, svaki trenutak drag mi je drug, naredno pice,ono najjace, onda pricam sam sa sobom, pricam o sebi sa tobom koliko zracis, bacas vatru i munje, ispaljujes sve moje sumnje, muka mi gore ,ode pravo u more, gde dno ispunjava pore, moji vidici su tvoji, moje misli u boji, u zacaranom krugu stojim, lomim koplje pa se znojim , u najlepsem trenutku se bojim, cepam se u delove, lovim, razbijem monotomiju , zovem te, sanjam da bezis ja lovim te , ej, zajeb'o sam sva saznanja, samo tebe sanjam i klanjam se tvom nestvarnom liku u svakom sledecem stihu, znam sta treba, dici cu te u nebo, oseticu vecnost, istopicu srebro, bacicu se na kolena u ime svih ocekivanja, srljanja, padova i kotrljanja. I dusa upijenja , postacu cist i svaka grska blista, letim visoko, vece uz muziku i cvece, osecam ritam duboko...duboko... Da li znas? ref:Mozda oci varaju,znam da momentalno gubim, zato necu da se stidim, sta mi pripada nadalje, mozda oci varaju,tvoja pojava,laz,bice koje govori..mozda oci varaju...znam da momentalno gubim, zato necu da se stidim...mozda oci varaju...spontana stvar sa stilom Neobicna spontanost, zamisljao sam zenu sa zeljom, al' sebe tu nikad, iako znao sam... napravio celinu koja previse staklena ,samo si prstom makla, tako je brzo od kamena, sve sto je bilo bacam preko ramena, al' moja tuga zavijena u bezbroj malih poklona, za tobom ranije tragao , trazio, sanjao, zaranjao toliko duboko, sve sto si dublje sve vise visoko... Poludecu, cujem tvoj uzdah a tisina...osecam dodire a zelim te odmah, a ti masta si , razocarenje u sebi krijem i prastam ti jer ko zna ko si i ko zna gde si...da li si spremna ili si to sto jesi? Da li mastas i znas da postojim? Ako treba IZVADICU SRCE, STAVICU GA NA STO I DALJE CU USPRAVNO DA STOJIM!!! Zbog tebe postojim, a onda je dovoljno da si tu i da te mazim po telu, volim te vrelu, stojim i gledam, imam te celu i kada se previse prepustim ti spustis, kad zagusti uzmes... Bez reci osecam te, osecanja, neodgovornost i sranja, ponekad previse briga jer moja si knjiga, moja si knjiga... Refren... I samo daj mi znak, pokazi mi trag bicu snazan i jak, u undergroundu je mrak i mozda okrenem stranice, rolam novcanice, ti si kao tu, palimo preko granice...a ja bih voleo da mnogo imam... da tebe imam... a da bi te im'o tad ne znam, al' necu da glumim ovcu , da tripujem kako sve je u novcu... Pusticu trenutke da se nizu dok vise o koncu i svaki sledeci bicu ti blize, cekam pravi trenutak, evo ga stize... Ne moze se opisati recima, bolest neizleciva, prirodna stvar, ako zelis dobices je na dar...o meni previse nerealno sve,plasim se ,zatvorim oci, sanjam te...vazne situacije, toliko jake vibracije da moze sve da se srusi. Samo si se stvorila, oborila sve moje zablude i zadnji moj trzaj u prah pretvorila i postoji strah kao i prava patnja... ...svaku nit izmedju vidim srecu,opipljiva je, slobodan sam, bez predrasuda, ti i ja istim putem i svuda...Kad pricam gluposti, MOLIM TE SHVATI, NE MORAS DA KAZES ZNAJ I JA CU ZNATI...
|
|