Dole iz mraka cuje se voz u glavi tutnji,bude me suze i znoj mokra sam skroz lizem se sa usana. U ritmu srcu za mire,bol tonem u maglu lagano nestaje ko prvi sneg topi se u rukama. Ovo je kraj ni u snu ni na javi nemam kuda da pobegnem. Ovo je kraj ko me nezna dobro sama sam kriva za sve. Ovo je kraj sama po svom i lutam zelim da nestanem. Ovo je kraj ko me nezna dobro sama sam kriva za sve sto bilo je... U zidu sobe nastaje vir neznas sto se otvara snazno,beskrajno ubija me lagano me osvaja. U osvit jutra nepoznat lik zaticem u krilu svom ne,ne nije fer ne pitaj me sta to cinim sa sobom...
|
|