Dole iz mraka cuje se voz u glavi tutnji, bude me suze i znoj mokra sam skroz lizem so sa usana
u ritmu srca zamire bol tone u maglu, lagano nestaje k'o prvi sneg topi se u rukama
ovo je kraj ni u snu ni na javi namam kuda da pobegnem ovo je kraj tonem jer znam dobro sama sam kriva za sve ovo je kraj sama po sobi lutam zelim da nestanem tonem jer znam dobro sama sam kriva za sve
u zidu sobe nastaje vir bezdan sto se otvara snazno, beskrajno upija me, lagano me osvaja u osvit jutra, nepoznat lik zaticem u krilu svom, ne, ne nije fer, ne pitaj me sto to cinim sa sobom
ovo je kraj ni u snu ni na javi namam kuda da pobegnem ovo je kraj tonem jer znam dobro sama sam kriva za sve ovo je kraj sama po sobi lutam zelim da nestanem tonem jer znam dobro sama sam kriva za sve
|
|