Pred kapijom bagrem polomljen Možda sam i ja zaboravljen Pismo čitam s čudnim bolom, u mislima sam za stolom A ona stara kapija polako me napija
Dolazi zima hladna kanadska Vrije u meni krv balkanska Za jedan tren ubio bi’ pred kapijom sretan umiro bi’ A ona stara kapija polako me napija
Skratiću noći duge s čašom u birtiji nekoj Ali prati me sijenka tuge u ovoj zemlji dalekoj Pjevaću vedra lica da sakrijem tugu i plač Lomi srce tamburica, miluje me sudbine mač
Kažu mi da sam korijen izgubio Tamo sam davno prvi put ljubio Tu su se prve suze krile, možda su čak i tvoje bile Ona stara kapija noćas me razbija
Bogu ceh, tugom ću platiti Zaklinjem se da ću se vratiti Kad nikome više ne budem treb’o Posljednji put da vidim nebo Kapijo evo dolazim da te za sobom zatvorim
|
|