noć kao talas dodirnula je svet zemaljski lik prekrila tama zaspale zgrade, zatvorske kule crkve i dvorci, svuda je mir
neće čuti otkucaj srca mog zvono ćuti niko ne čuje bol a sudbina već kopa grobove kolevke sprema, prosipa zlatni prah
a meni je ovde strašno i hladno nevidljivo vidim carstvo i čam srce ne može, bolno se otima nečujno je prošla i noć
neće čuti otkucaj srca mog zvono ćuti niko ne čuje bol a sudbina već kopa grobove kolevke sprema, prosipa zlatni prah
prolaze ljudi povijeni u strahu bacam se u senku da li čuješ ti čuvas moj lik, strašni lik i glas u poljupcu, da li ga čuvas
neće čuti otkucaj srca mog zvono ćuti niko ne čuje bol a sudbina već kopa grobove kolevke sprema, prosipa zlatni prah
|
|