Sav izgubljen od nekog staračkog straha i tuge
pred ogledalom sam optužujem sebe i druge
kao bolesnik pod punom narkozom
ja tonem u neki teški mrak
kao pod nekom dubokom hipnozom
vidim da klonem da nisam jak
ogledalo se brzo krivi
i slutim svoj pregažen lik
i više mi se baš ne živi
ranjeni lav ispušta krik
sve jeseni ko da kucaju kišom na vrata
i stežu me nekom ledenom omčom oko vrata
bliži se kraju propala drama
zavesa pada poslednji čin
glumac će sići sa reklama
u nekoj rupi ljuštiće džin
ogledalo se brzo krivi
i slutim svoj pregažen lik
i više mi se baš ne živi
ranjeni lav ispušta krik
ni ispovest nema mesta da bude i stane
sve govori samo noć može meni da svane
hej režiseri te moje zle sreće
ja honorara se odričem svog
više mi ništa pomoći neće
ni psihijatar ni lažni bog
ogledalo se brzo krivi
i slutim svoj pregažen lik
i više mi se baš ne živi
o ranjeni lav ispušta krik
|
|
članova
Ukupno članova: 185692
Statistika
Prisutni korisnici
