Što dan sagradi,to noc poruši,kletva ne miruje ni za tren jedan, niti zver svoju krv ne ispusti,zid što se dize prokleto je cedan.
Brata i sestru zive zazidaj,il' ljubavnike mlade uzarenih srca, jedan kraj drugog oci ne skrivaj,suze zid hrane uz stakleni grcaj.
Kamen se pripi uz telo majke,kroz otvor strce samo grudi pune, da cedo mlekom zadoji strahom,dok meso kamena sasvim ne satrune.
Samrtni trzaj,pesma armature,oštrice njene kroz telo zrtve, malter i krv dobro se vezu,tralnost gradjevine zahteva mrtve.
R : Novi se dvori nevidom dize.
Lobanjske kule pokornim drze,ta zdanja svrave zlokobom prete, ocima uzas zenice kida,utvarne seni nad glavama lete.
R : Novi se dvori ...itd.
|
|