Hej, josh jedna noc je pred nama, kakva tama ne vidi se nishta, osim dima koji dize se nad nama, i galama koja remeti tishinu, svaki korak sve je lakshi, pa nas fura u visinu, a onda spusti nas dole, dole u dubinu, izgubili smo glave, shta se to sa nama zbilo, u glavi pochinje frka, vishe ne osecam nishta
frka pochinje trka, kojoj nikad kraja, bash je do jaja, ova vutra koja otvara vrata od raja, i vishe nisam svestan da li je to java, ili mozda sve to samo sanjam, pokushavam da doprem do sebe, ali mi ne da jer jache je od mene.
Sada spushta me polako, ali ne da mi da odem josh uvek sigurno me drzi ne mogu da se otmem, gledam oko sebe ali nikoga nema, gde su nestali svi, brate kakva shema, ne mogu da se skupe, hodam samo pravo, ustvari ne znam kuda idem, to sada nije vazno, i pomislim za tren da je sve u redu, ali osetim te ruke koje zele da me odvedu... visoko da me razbije, visoko da me obuzme, visoko da me otkine,visoko
i shta sada da radim, kada opet sam dole, kuda sada da krenem, znam sticice me opet, vec iza prvog ugla cheka, udarac me po glavi, opet mi je frka, spremam se da krenem
visoko da me razbije, visoko da me obuzme, visoko da me otkine,visoko
frka pochinje trka, kojoj nikad kraja, bash je do jaja, ova vutra koja otvara vrata od raja, i vishe nisam svestan da li je to java, ili mozda sve to samo sanjam, pokushavam da doprem do sebe, ali mi ne da jer jache je od mene, jache je od mene
visoko da me razbije, visoko da me obuzme visoko da me otkine, visoko
|
|