Vreme samoće, vreme patnje, dugi sati očaja. Već danima ja slušam priču kako želiš biti sam Digni glavu, shvati život je ponekad kao ružan san izadji, ulica je široka prolećni je dan! I trčaćeš ka suncu, pružaćeš ruke da ga dohvatiš sam u igri protiv nevolja što gaze malog čoveka žmuriš jer oči su ti odavno navikle na mrak daj da bar samo jednom osetiš da i ti možeš biti jak! Vreme plača, vreme bola, dugi sati ćutanja, već danima te gledam kako u uglu sediš sam, Kad ćeš već jednom prestati da se samosažavaljaš? Ako želiš nešto u životu moraćeš od sebe sve da daš!
|
|