Nekad je veče jako dosadno pa krenem da preturam po uspomenama Nekad je soba hladna pa se stisnem uz sebe i slike prošlosti prodju kroz mene: Srećni ljudi na širokim ulicama grle se, svi smo braća rodjena. Vesti su sada pune krvavih inserata zemljom vlada neki virus bezumlja. Ja di`em dva prsta da protestvujem, ovo nije u redu, ne stvarno nije fer! i psujem boga jer njega krivim za sve. Jer srušio e naše dečačke sne, u glavama sagradio bobme atomske, a mi smo samo hteli da sve bude O.K. Drhtava ruka na hladnom obaraču, meci komadaju nevino telo - to svoje svoje bolesne misli i sulude ideje ludak odozgo sprovodi u delo, Produ`im dalje stazom sećanja, opet se setim boljih dana i tako u krug... Hej ti, dečko sa druge strane reke, dodji mi do mosta i budi mi drug!
|
|