Otvorim pune stalka oči i istina probije na površinu, razbije la`i da je sve u redu obuzdavam vrisak dane probije tišinu... jer daleko odavde još neko ne spava čuvar sam tog srca što za mene udara Spavaj, jedina... Spavaj... bar ti! i znaj da trebaš mi više nego ikad ne, ne, ne čini mi se, volim te! Ova godina sad i više nikad uskoro vraćam se, čekaj me! Uronim u sebe, duboko do dna suze udare na oči a i nije me stid ciklon beznadja umre vijuge raseče i sputao bih ruke da se razbiju o zid... ali ne boli prva krv iz njih kroz brda ti šaljem poruku, - ne smem biti tih! SPAVAJ
|
|