Razapet izmedju nemira i nade da promeni svet Želje mi užarene, pod čekićem vrište dok svom solim i snagom ja kovem svoj plan. Pa red bi bio da neko ustane i sruši ovaj zid mržnje ispred nas i glupi sistem što nas laže da im za bolje sutra damo svoj glas. Oni nude spas dok ljudi ratuju, žene plaču, deca gladuju! Kako da zaustavim voz nemira što juri, uprkos našim nadama, pravo po prugama naših dedova, pravo na nas? Rušim zidove svake noći dok spavam i stisnutih zuba pobedjujem san funkcionere, barijere, manipulacije i afere... i tako dok jutro ne razbije san. Vrati me stvarnosti gde ljudi ratuju, žene plaču, deca gladuju!
|
|