Osvanuo je dan predodređen za poraz
pažljivo isplaniran pod perom sudbine.
Već dugo nema starog da me uštine za obraz
i da kaže "glavu gore, biće bolje, sine"
Povuko sam dim uz još jedno "šta se može"
i pomislio "Bože, kakav divan dan"
uz kiseo osmeh sanjao sam leto,
po prozorima slikao je januar
Stari se hrast zakleo u kišu
da ništa slično tome nije video:
neko je ukrao san, ugasio dan
a ja sam sedeo pod njim i pevao.
Između neba i tla nemo se rodila duga,
valjda uplašena portretom pobednika
gorak ukus pod jezikom se zove tuga
a ja pevam još jače, pevam u inat
|
|
članova
Ukupno članova: 185692
Statistika
Prisutni korisnici
