Kad tuga polomi, pisanje stiha je rutinska stvar. I nisu pesnici bili bogovi vec samo tuge robovi, znam.
Ovih se dana neki cudan vetar razduvao na kopu skupova vrlo glupo puhao, i dok sam drzao svoj sesir i cuvao glavu, prolece je stiglo u nas kraj...
I ne po prvi put, sad sam ostao sam, kako da prevarim sebe, da ne razmisljam? Moram da priznam ovaj slucaj me razbio skroz. Sipaj jos jednu da ti odpevam...
Kad tuga polomi, misao telegram, a srce ko' postanski fah, i kad bih imao grudi bozije, sve ove rijeci bi stale u dah. Jer ovih dana neki igraju se bogova, kako da oprostim tom deficitu mozgova? Gledam nebo novim ocima i kristalno vidim: proljece je stiglo u nas kraj!
I ne po prvi put, sad sam ostao sam, kako da prevarim sebe, da ne razmisljam. Moram da priznam ovaj slucaj me razbio skroz. Sipaj jos jednu da ti odpevam...
Sedim do sanse, da dobijem sansu, mali oglas "menjam ljubav za jeftinu romansu" me izludjuje...
|
|