K'o vrabac kisu predosetim saplice zivot da me podseti da skoro ce kraj da je sareni zmaj jaci od konca mog srecnog detinjstva.
I ne bih nikad rekao frka u praznom dzepu kad zbuni se ruka samo ti trepni kao da me razumes i cela prica imace smisla.
Ne boli me kad se drugi nasmeju sta oni znaju sem da laju i puze ali me boli kad nemas ideju sta da mi sapnes kada naviru suze.
Boli me zulj u cizmi ludih skitnica boli me muk svih onih napustenih ruznih ulica bole me rane koje samom sebi napravim al' nekako najvise me bolis ti.
U gradu sto se nikad nece zvati mojim previse mislim, dakle jedva da postojim makar me slazi da me stvarno razumes kad dirnem zvekir na grudima tvojim.
Ne boli me ni kad se drugi nasmeju sta oni znaju sem da laju i puze ali me boli kad nemas ideju sta da mi sapnes kada naviru suze.
Boli me zulj u cizmi ludih skitnica boli me muk svih onih napustenih ruznih ulica bole me rane koje samom sebi napravim al' nekako najvise me bolis ti.
|
|