Kao i uvek kada me zbuniš, bezbroj jednačina bez razloga, hvata me panika, bolje da ne pričam, Bože, oprosti mi, svašta pomišljam...
Uporno gutam to da želim da me probudiš osmehom molim da postaneš zvezda repatica, moja drugarica, beskrajno duga noć, najlepša muzika.
Ovo je priča bez zaključka, nemo stojim kao upitnik ti si prosta kao složena rečenica a ja sam nešto kao srećni dobitnik
Svake me noći moćno opija film u kome uporno glavnu igraš ulogu levo desno, napred nazad ja se borim sa njim čak i kad želim, od sebe da pobegnem ne mogu
P.S. Ti si najlepši dan, ti si miris novina i uzalud se nerviram, uzalud pokušavam da, makar na tren, budem svoj gubim razum, gubim granice samo jedan okrećem broj i dišem u telefon poput psihopate...
|
|