Čekalo je jutro celo jutro da se naspavam znajući dobro kakav miran sanjam san kažem mu "dobro jutro, ti jutro pažljivo, i hvala ti za ovaj sunčan dan"
Živim u vreme čudno, strah da ga živim budno ponekad me tako lako uspava ćutanja i nespokoj da ne izvuku broj baš moj za još jedan plač
Malo je pravih stvari ostalo za sve nas: Prijatelje, poznanike, slučajne prolaznike... Glad sa ekrana slika vešto zalaguje gutamo frejmove ko komšijske jabuke
Pitam se "dokle tako?" izumire polako želja za čarobnom gumicom da brišem tužna stanja, suze, razočaranja respertlane duše hodam ulicom
Kažem "dobro jutro, ti jutro pažljivo, i hvala ti za ovaj sunčan dan".
|
|