zagledan u ponor slanog doma svog delfin je sanjao kako leti svoj cudesni let zaljubljen u nebo eto takvim se rodio previse tih i skroman da bi njegova prica obisla svet i uvek kad bi pomiislio kako krstari albatros sekao je pucinu ko adrenalin sto sece mu krvotok sirio je krila da dohvati bozji svod al ta su krila bila dovoljna tek za pokoji kratak skok neki dodu srecni pa tako i odu onje pripao taboru drugom i tog je dana na obalu smrknut okean izneo telo skrhano tugom stepam svoje rane dok provodim dane izmedu zelja i istine logike ponestaje rebus ne prestaje da mi para vijuge pravila ne vaze moj prijatelj kaze da sve vise veruje da cudne su sile podigle vile da nas gresne razonode ja stojim po strani i cekam da vreme nacrta put do sna al kao delfina bukagije dubina sve vise me vuku ka verdbi dna da li sam to ja???????????
|
|