...Stavljam kljuc u bravu mama,
i spreman sam za stravu,
jer nema mesta za mene,
bilo gde da krenem,
nema nikog da me shvati,
i gledaj kako venem,
medju ova cetri zida,
mozak mi se kida,
u dubini duse stenjem,
sam zaboravljen zaboravljam na sve,
kao i svaki novi prorok jer ne mogu reci NE,
kod mene nedam nikome da udje,
jer imam jaku potrebu da se osecam sto ludje,
i padam sam,
gladan,
pravim svoj mali svet u kome vladam gadan,
ne postoje nove osobe,
samo slike iz mraka,
sto ce vecno da me more nocu,
prvi, drugi,
vise kosmare ne brojim,
ne mogu da se setim kad sam prestao da se bojim,
sada hrabro do kraja,
pravo gradu mome,
zao da bude,
nema kome,
prema tome,
ludim ...
pogresnim stvarima se cudim,
jer mojim culima je strano,
uzivam u svemu sto je trulo sto je kvarno,
uhvacen u zamku ne znam sta me dalje ceka,
otkrij mi tajnu jer hteo bi da znam,
Ahhhh sklopi oci,
i podji sa nama u mrak,
Drugi glas iz dubine,
oce dusu da mi cisti,
on prica,
ja slusam,
svestan da smo isti,
labilan prepustam se lako,
srecan sto drugi mesto mene misli,
ako zelis da uspoznas,
dio tvoga bolesnog mozga,
dobro dosao,
ustvari ja cu da te ucim,
kako se u 21. veku radi,
kako se covjeku ponistava zivot,
ja sam sve,
izvor blesnih ideja,
inspiracija sam deci,
gospodar ljudskih tela,
glava mi je ruzna,
koza mi je gora,
upoznaj moga druga koji se zove nocna mora,
ja vidim tvoje misli,
skoro svi na ovom svetu samo tebi sluze,
uporedi to sve sa spoljnim svetom,
i prepusti se meni,
spavaj i nedaj nikom da te vodi,
Uhacen u zamku ne znam dalje sta me ceka,
otrkij mi tajnu jer hteo bi da znam,
Ahhhh sklopi oci,
i podji sa nama u mrak....
Zelim tvoj zivot, postaje mi jasno,
vristao bi glasno,
ali za sve je sada kasno,
A da stanem???
Ma sta ti je budalo!!!
cega da se plasim kada sam mrtav vec odavno,
krecem smelo,
ka prozoru da skacem,
svako drugi na mom mestu bi se usrao u gace,
prekida me bol i sece kao machem,
padam na pod i pocinjem da placem,
nisam prvi,
isecen,
sto je prosao bez krvi,
sad sam srecan kao dete,
opet vidim svet,
uziva u dimu cigarete,
prisecam se dana kad sam bio slep,
razmisljam o sebi kada sunce zadje,
jer kao sve sto prolazi i ovo ce da prodje,
crni oblak iznad mene kao da mi preti,
ja se jezim,
bezao bi rado ali nemam gde da bezim,
gledam kako sunce ide dole,
idem s njim,
pitam se u sebi dal cu moci da prezivim,
pada mrak, ja ne znam sta me ceka,
iza vrata,
cujem kako umiru od smeha,
Uhvacen u zamku ne znam dalje sta me ceka,
otkrij mi tajnu jer hteo bi da znam,
...ahhhh sklopi oci,
i podji sa nama ....u mrakkkkk......
|
|
članova
Ukupno članova: 185692
Statistika
Prisutni korisnici
