Plaču nebesa ovih trena. Mrzovoljno izlazim iz sebe dok duša, dok izlazi, trnu mi zubi. Zbog Tebe i Tvojih želja, za sve i skroz, skroz, otvaram sebe.
Zaslužuješ li? Mnogi su popadali niskost videći, nisi prvi što čudo razabireš, pristajem, stoti put i više, hoću, sam se sebe bojeći.
Izvor, spremište sam tajni, prikazuješ mi svoja daleka stremljenja, odanost oboje nas kurvinska, čupava, dlakava, bludnička, skrojena. Ne, nismo mi ludi, protiv nas su prije neg smo rođeni! Ja sam sve, sve Ti sam dao, crkajem pseći, nije mi žao. Od litre bocu o glavu mi razbij, još jednom krvi mi se napij. Upropasti me!
|
|