Moj je život kao more, duboko i nemirno, Gde oluja uvek traje predugo Samo ona umela je jednim svojim osmehom, Da me smiri, da me greje umornog
Nije znala da je volim, dobro skrivao sam se, Da sam sretan kad se budim pored nje, Da je želim, da je volim, da me sasvim uzima, Da je znala, ne bi nikad otišla
Svaku poru i gorčinu moje burne mladosti, Svaki poraz umela je podneti Samo nikad nije znala, moja mila jedina, Da me svaka njena suza bolela
Nije znala da je volim, dobro skrivao sam se, Da sam sretan kad se budim pored nje, Da je želim, da je volim, da me sasvim uzima Da je znala, ne bi nikad otišla
|
|