Bolesnici trce preko parka pa do trga nose papuce pod miskom, nose zubala u ruci. Krenite za njima sve do kioska u senci, kupite im bolje, kupite im sve sto zele.
Napola su budni ali napola su ludi, lavez stakla smiruje im natecene zivce, rika gvozdja zatice ih apsolutne krivce, zavijenih ruku, nogu, ociju i rana.
Oko moje glave!
Bude me i traze nesto sto sam od njih skrio, prsljenove kosti ceo skelet mrtvog trupla. Dizem se i vicem: "Braco gips je u fioci!" Skocise, opkolise me: "On se nama ruga!"
Pozdravljaju krikom svaki novi deo tela sto ga trgaju sa mene, napregnuvsi cela. Ponekad je tesko posle godina i mraka setiti se zasto neko opet vitla nozem
Oko moje glave!
|
|